Kafane i zanimljivosti Skadarlijske četvrti
U samom srcu Skadarlije, davne 1864. godine, otvorena je jedna od najstarijih i najpoznatijih beogradskih kafana “Tri šešira”. Od tada do danas ostala je centralno i najbitnije mesto okupljanja beogradskih, ali i inostranih boema.
Kafana “Tri šešira” otvorena je u kući u kojoj je prethodno bila zanatska radionica, čiji su zaštitni znak bila tri plehana šešira. Kada je 1901. godine srušena kafana “Dardaneli”, noćni život tadašnjeg Beograda premešta se u Skadarliju, naročito u “Tri šešira”.
Kuća u kojoj se nalazi kafana “Tri šešira” je tipična kuća iz druge polovine 19. veka. Na sredini mahale, ispred kasnije podignute Kuće Đure Jakšića, a kao jedini trag prošlih vremena, stajao je samo akvadukt Bulbulderskog vodovoda sa 14 lukova. To je u 19. veku bila Skadar kapija sa Skadarskom česmom.
Mnogi poznati beogradski pisci i umetnici, poput Branislava Nušića, Tin Ujevića, Čiča Ilije Stanojevića, Rake Drainca, Đure Jakšića bili su česti posetioci “Tri šešira” a neki od njih, poput pomenutog Jakšića provodili su vreme više u kafani nego u svojoj kući.
Jakšić je znao često pri veselju u kafani “Tri Šešira” da izrecituje: “Još jedan dim, jednu čašu, jednu pesmu, jednu seku, pa onda zbogom tamburašu, zbogom krčmom za naveka.”
Kafana „Zlatni bokal“
Kafana „Dva jelena“ se nalazi pored kafane „Tri šešira“ i takođe je popularna kafana. Na mestu sadašnjeg „Dva jelena“ nekada je postojala Avramova pekara. Danas je rado posećena kafana i okuplja mnogobrojne slavne ličnosti.
U19. veku otvorena je i kafana „Zlatni bokal“ u Skadarliji, prvobitno zamišljena kao vinski podrum. Danas, zahvaljujući baš restoranu „Zlatni bokal“ Skadarlija može da se pohvali da je zadržala staru tradiciju, jer je upravo on jedan od nekoliko najstarijih i najautentičnijih restorana koji još uvek rade.
„Šešir moj“ je pobrao najviše simpatija pored ove dve kafane. Ovo je jedna od novijih kafana u odnosu na gore dve pomenute, otvorena je 1990. godine i poznato je mesto kako među domaćim stanovništvom tako i među turistima.
Zanimljivosti o Skadarliji
Sve do 1870. godine Skadarlija je bila romska mahala. S obzirom da su je naseljavali Romi koji su živeli u sirotinjskim daščarama, Beograđani su je nazivali i“šićan-malom“ (u prevodu „cigan-mala“). Tada je to bila neugledna, zapuštena, krivudava ulica kojom je tekao Bibijin potok. Bibija je bila romsko božanstvo spasa, i odatle ime potoka, koji i dan danas postoji, ali je gurnut u kanalizaciju.
Ispod Skadarlije se nalaze izvori tople vode. Istraživanjem izvora ispod Skadarlije, utvrđeno je da je temperatura vode u dubini 30C a na površini 20,8C i da po svom sastavu spada u 5 najkvalitetnijih izvora vode u Evropi. Vode iz ovih izvora korišćene su u proizvodnji piva još u Bajlonijevoj a potom u Bip-ovoj pivari u Skadarliji.
Inače, Skadarlija u vreme 30-tih godina prošlog veka nije imala epitet prestižne ulice koji će dobiti 1961. Jer je, tek te godine po njoj na brzinu položeno neravno i bezoblično kamenje koje je trebalo da odmah počne da imitira “originalnu” kaldrmu iz nekih davnih vremena.
Tadašnje gradske vlasti su prvo skinule asfalt sa Skadarlijske ulice, koji su postavili početkom pedesetih, kada se nije razmišljalo o njenom budućem turističkom potencijalu. Asfalt je uklonjen na brzinu 1961. godine i “vraćena” imitacija kaldrme za koju neki i danas veruju da je bila iz “starog Beograda”…
Milica Mihajlović
