Kako je Jovan Jovanović postao Zmaj – priča o najvećem srpskom porodičnom pesniku

Kada spomenemo Jovana Jovanovića Zmaja svi znamo o kome se radi, od deteta do starca, svi smo odrasli uz Čika Jovine pesme koji se smatra najplodnijim srpskim pesnikom iz druge polovine 19. veka.

Osnovnu školu pohađao je u Novom Sadu, a srednju u Bratislavi. Nakon toga odlazi na studije prava u tadašnju Peštu, Beč i Prag. Studiranje prava je zapravo bio želja njegovog oca, ali je više bio naklonjen medicini i fizici. 1860. godine je završio studije prava, a 1870. godine je diplomirao medicinu u Pešti.

Iako je završio medicinu, Čika Jova Zmaj pola veka je uređivao i objavljivao dečije, književne i političke časopise. Zahvaljujući satiričnom listu koji je izdavao, pod nazivom „Zmaj“, dobio je i dobro poznat nadimak.

Međutim, njegov nadimak nema veze sa mitskim bićem. Zmaj je, ustvari, igra reči. „Zmaj“ je „3. maj“, kada se pročita na ćirilici.

Taj datum predstavlja sećanje na događaj iz 1848. godine kada je u Sremskim Karlovcima održana Majska skupština na kojoj su Srbi postavili svoje zahteve i tražili autonomiju u okviru Austrougarske monarhije.

Srbi su na tom skupu proglasili autonomno Srpsko vojvodstvo (Srpsku Vojvodinu), što je u ono vreme bio događaj od velikog političkog i društvenog značaja. U njegovu čast čika Jova je pored svog imena uvek dopisivao 3. maj, datum kada je održana Skupština.

Jednom se dogodilo da je u potpisu izostavio tačku posle broja tri, pa je treći dan maja postao – Zmaj (3maj).

Jovan Jovanović Zmaj 1880. godine pokrenuo je i uređivao dečiji časopis „Neven“, koji je izlazio u Zagrebu i Novom Sadu. Pored toga, bio je pokretač i urednik listova „Žiža“, „Komarac“ i „Javor“. U periodu od 1890 do 1898. godine bio je dramaturg beogradskog Narodnog pozorišta.

Takođe, bio je i prvi srpski pisac za decu, a njegove pesme se ističu ne samo po umetničkoj već i po etičkoj vrednosti. Pogotovo je bio poznat po pesmama za decu koje su za temu imale srećnu porodicu. Bilo je i reči o životnim problemima, i Čika Jova Zmaj na taj način je hteo da pripremi decu jednostavnim i poučnim stihovima za ono što ih tek čeka u životu.

Napisao je više od 400 dečijih pesama, inspirisan ličnom tragedijom, odnosno smrću sopstvene dece.

Jedna od najpoznatijih je i:

Mali Konjanik

Điha, điha, četir’ noge,

sve četiri krute!

Điha, điha, mi idemo

na daleke pute!

Sedlo mi je od marame,

uzda od kanapa,

a bič mi je od očina

prebijena štapa.

Rago jedna, baš si lena,

zar te nije sram!

Al’ kad nećeš ti da skačeš,

ja ću cupkat sam.

Zmaj je pod uticajem nemačkih romantičara i narodnog pesništva pisao i ljubavne pesme, neke od njih su Snohvatice, Đulići i Đulići uveoci.

Prevodio je sa nemačkog, ruskog, engleskog i mađarskog jezika. Najznačajniji su prevodi nemačkih autora Getea i Hajna, mađarskog Aleksandra Petefija, engleskog Tenisona i ruskog Ljermontova. Takođe je preveo orijentalnu poeziju Fridriha Bodenšteta.

Napisao je i veliki broj raznovrsnih pesama – satiričnih, ljubavnih, lirskih i političkih – ali je ostao upamćen po svojim pesmama za decu.

Poslednje godine života provodi u Sremskoj Kamenici, gde je i sahranjen, a tamo se danas nalazi Zmajev muzej.

Kako je Jovan Jovanović Zmaj lečio Đuru Jakšića?

Mnoge zanimljivosti su vezane za život i delo Jovana Jovanovića Zmaja. Jedan od najslavnijih Srba, Nikola Tesla bio je oduševljen njegovom poezijom.

Zanimljiva je i priča kako je Jovanović lečio pesnika Đuru Jakšića, sa kojim je bio prijatelj.

Priča je vezana za Beograd, i za Jakšićev najveći porok zvani akohol. Poznato je da je Đura voleo kafanu i društvo, a živeo u neuglednoj kući u Skadarliji, sa zemljanim podom i oskudnim nameštajem.

Hroničari su zabeleđili da je Zmaj, posle jedne večeri, hteo Đuru da otprati kući. Međutim, Jakšić mu nije dozvolio da dođe do kuće već samo do početka Skadarske ulice, jer ga je bilo sramota.

Anegdota kaže kako je Zmaj ubedio pobratima da se okane alkohola, jednostavno – da prestane da pije.

Jakšić je na Zmajev nagovor odučno rešio da prođe pored svih kafana u varoši, ali da do kraja dana ni u jednu ne svrati, čak ni na „po jedno“ piće. I to mu je zaista uspelo. Odvratio je prijatelje da ga uvedu među kafanske stolove.

Po dolasku kući, Đura se obratio samom sebi rečima: „Đuro, svaka ti čast, pravi si karakter! Toliko sam ponosan da te vodim na piće!

Milica Mihajlović