Vrbica: Svetkovina koja najavljuje Uskrs i donosi radost i nade

Danas je Lazareva subota, jedan od najvažnijih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, poznat i kao Vrbica. Praznik se obeležava u poslednjoj nedelji Časnog posta, a posvećen je uspomeni na vaskrsenje Lazara i svečani ulazak Hristov u Jerusalim. Vrbica se označava podebljanim crnim slovom u crkvenom pravoslavnom kalendaru.

Image

Kao deo obeležavanja Vrbice, u pravoslavne hramove se unose vrbove grane koje simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim. Ove grane ostaju u crkvi sve do nedeljne liturgije, kada se vrši ritualno blagosiljanje vrbe. Nakon toga, grane se dele vernicima, a posebno deci koja se raduju zvončićima koje dobiju od roditelja.

Zvončići koji se kače o srpsku trobojku simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.

Međutim, s obzirom da je Vrbica deo uskršnjeg posta, odrasli treba da budu uzdržaniji. Veruje se da nije dobro igrati i pevati na ovaj praznik.

Image

U nekim delovima Srbije, običaj organizovanja povorke Lazarica i danas se praktikuje na Vrbicu. Ova povorka se sastoji od lepo obučenih mladih devojaka, nazvanih Lazarice, koje idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju, simbolično dočekujući letnji period koji je pred nama.

Lazarice oblače srpsku nošnju, a devojka koja igra ulogu muškog Lazara nosi svečanu devojačku narodnu nošnju. Prema predanju, Lazar je živeo još 30 godina nakon vaskrsenja i propovedao hrišćanstvo kao kiparski arhiepiskop.

Osim Lazareve subote, pravoslavni vernici proslavljaju i Vrbicu, koja počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje. To je dan kada se obeležava svečani ulazak Hristov u Svetu zemlju.

Ova dva praznika su neraskidivo povezana, i obeležavaju važne događaje u hrišćanskoj veri. Vrbica predstavlja početak kraja Časnog posta i uvod u najveći hrišćanski praznik – Uskrs.

Slike Shutterstock