ДАНАС ЈЕ СВЕТИ НИКОЛА – НАЈЧЕШЋА СРПСКА СЛАВА И ЗАШТИТНИК ПУТНИКА И СИРОМАШНИХ
Српска православна црква и њени верници данас прослављају Светог Николу, једног од највећих хришћанских светитеља и најчешћу крсну славу код Срба. У народу се често каже да се на овај дан „или слава слави, или се на славу иде“.
Свети Никола рођен је у 4. веку у граду Патари у Ликији, на обали данашње Турске, као син јединац богатих и угледних родитеља. Духовни живот започео је у манастиру „Нови Сион“ код свог стрица, епископа патарског. По смрти родитеља напустио је богатство и посветио се ширењу вере, правде и милосрђа.
Убрзо је постао архиепископ мирликијски. За време прогона хришћана под царевима Диоклецијаном и Максимијаном био је утамничен, али је и у тамници наставио да проповеда. Учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји, где се у борби за православну веру сукобио са јеретиком Аријем, због чега је привремено удаљен са Сабора и из архијерејске службе, да би потом, по предању, чудесно био враћен.
Још за живота сматран је светитељем. Људи су га призивали у помоћ у невољама, а он је, како се верује, својом појавом доносио утеху и мир. Упокојио се 343. године.
Свети Никола се сматра заштитником деце, путника, морнара, трговаца и сиромашних. Обичај да се деци уочи Никољдана тајно остављају поклони у ципелама везује се за његова доброчинства, која је увек чинио ненаметљиво.
Преминуо је 6. децембра (19. децембра по грегоријанском календару) и сахрањен у Мири, где су вековима долазили ходочасници. Његове мошти су 1096. године пренете у Бари у Италији, где је касније подигнут велелепни храм Светог Николе, коме је српски краљ Стефан Дечански слао богате дарове.
Свети Никола зимски празнује се 19. децембра, а летњи 22. маја, у спомен на пренос његових моштију. Летњи празник у народу је познат као Млади или Летњи Свети Никола и у многим породицама се обележава као мала слава или преслава.
