Новинар и даље има предности у односу на робота

У Београду је недавно одржан стручни скуп под називом „Методологија унапређења новинарства на порталима и рад у онлајн медијима“, који је окупио новинаре, медијске стручњаке и истраживаче са циљем да се размотре најважнији етички и професионални изазови савременог дигиталног новинарства.Скуп је организовао портал „Пето три 1941“ из Крагујевца, а учесници су анализирали развој онлајн медија, посебно портал као медијски формат који се и даље динамично мења и усавршава.

У ери у којој је већина грађана свакодневно повезана на интернет, медијски портали постали су примарни извор вести за велику већину публике. Њихова предност — брзина, доступност и мултимедијалност — истовремено отвара питања о квалитету, економији и етичким стандардима новинарства.

Портали нуде тренутни приступ информацијама, видео садржаје, подкасте и могућност интеракције са читаоцима. То их је учинило доминантним извором: према истраживањима, око 55% грађана Србије данас најчешће користи онлајн медије за информисање, док друштвене мреже држе друго место (22,4%). Традиционални медији попут телевизије и штампе све више остају иза — ТВ 21%, радио 1%, штампа 0,6%.

Међутим, поверење публике није неограничено. Често се јавља сумња у веродостојност објава, па корисници додатно проверавају информације кроз друге канале. Један од кључних проблема је појава лажних вести и сензационалистичких наслова — тзв. кликбејт — који, иако повећава број прегледа, урушава уредничке стандарде и професионални интегритет, истакла је Слађана Остојић.

Мрежни модели сарадње као кључ развоја

Сарадња медија у заједничком географском, демографском и културном простору од изузетне је важности, нарочито за локалне и регионалне портале. Повезивањем редакција на регионалном нивоу, уједначава се дистрибуција садржаја и формира простор у којем портали различитих врста могу сарађивати, размењивати материјале и заједнички покривати догађаје од значаја за ширу јавност.

Оваква сарадња најчешће се успоставља кроз два модела: мреже и хијерархије. Мрежни модел подразумева хоризонтално повезивање медија исте или сличне величине, уз равноправну размену садржаја и знања. Хијерархијски модел укључује јаснију организациону структуру, у којој централни медиј или водећа редакција координише рад мањих партнера. Оба модела већ постоје у региону и, у зависности од потреба, могу бити изузетно корисна.

Сарадња може бити хомогена (између медија исте врсте) или хетерогена (између различитих медијских формата), што додатно проширује могућности за заједнички рад. Поред тога, медији се у свом деловању ослањају на четири темељна професионална принципа — истинитост, одговорност, минимизирање штете и ауторство, који се налазе у основи већине новинарских кодекса, истакао је Бобан Томић.

Стилске специфичности новинарског изражавања на локалним медијима: студија случаја Интернет портала ,,Цвет на Тиси“ Зрењанин

Међу радовима издваја се истраживање Лидије Мирков на тему стилских специфичности новинарског изражавања на локалним медијима, са студијом случаја интернет портала „Цвет на Тиси“ (Зрењанин).

Ипак, новинар и даље има предност у односу на „робота“: он најбоље препознаје теме значајне за локалну публику и може провинцијализмима, језичким колоритом и познавањем средине да обликује стилски убедљив контекст. Основни предуслови успешне комуникације остају тачност и јасност стила.

Савремено новинарство све више се ослања на алгоритме и вештачку интелигенцију. Рутински садржаји – извештаји о времену, спортским резултатима или кретању на берзи – већ се масовно препуштају аутоматизованим системима, јер омогућавају брзину, уштеду времена и ефикаснију организацију редакција. Ипак, уз све предности, овај технолошки помак отвара и бројна питања квалитета, контроле и етике.

Генеративни АИ системи и велики језички модели способни су да производе текстове на основу огромних скупова података и претходног учења. Они убрзавају рад, помажу у припреми материјала, анализи података и структурирању садржаја. Али, брзина долази са ризицима: хомогенизацијом медијских садржаја, губитком контекста, стварањем шаблонских текстова и слабљењем аутентичног новинарског стила.

Зато је неопходно јасно означавати садржаје које је делимично или у потпуности генерисала вештачка интелигенција, као и обезбедити транспарентност алгоритама и надзор над изворима података. Посебну пажњу треба посветити заштити приватности, спречавању алгоритамске пристрасности и очувању професионалних стандарда.

У ери у којој су информације претворене у робу, а њихова вредност све чешће се мери квантитативним показатељима – бројем прегледа, кликова и времена задржавања – медији су под сталним притиском да производе све више садржаја за све мање времена. Управо због тога АИ се намеће као алат који може да убрза рад, помогне праћење трендова и олакша борбу за пажњу публике. Међутим, истовремено носи и опасност да новинарство сведе на механички процес генерације текста.

Развијени системи засновани на машинском учењу, обради природног језика и алгоритамским препорукама омогућавају брзу реакцију на догађаје, али са собом повлаче и неизбежне изазове: могућу пристрасност, нетачне или погрешно интерпретиране информације, смањену транспарентност алгоритама, као и ризик од нарушавања ауторских права и неовлашћеног коришћења података. Поред тога, расте и опасност од дезинформација, манипулација и замагљивања границе између људског и машинског ауторства.

Иако генеративни АИ може анализирати велике количине података и производити текстове по задатој структури, он не може заменити суштину новинарске професије: критичко мишљење, истраживачку храброст, разумевање друштвеног контекста и етичку одговорност према истини. Алгоритми не могу осетити емпатију, поставити право питање, препознати нијансе или преузети моралну одговорност – а управо то представља темељ новинарског позива.

Будућност новинарства зато не зависи само од технолошких иновација, већ од начина на који редакције приступају вештачкој интелигенцији. Потребно је развијати дигиталну и алгоритамску писменост, јасне уредничке процедуре и етичке стандарде који ће обезбедити да АИ служи јавном интересу, а не маркетиншкој логици или алгоритамским пристрасностима.

Ако медији препусте кључне елементе новинарства машинама, ризикују да изгубе не само кредибилитет, већ и своју основну друштвену улогу – да штите јавни интерес и обезбеде поуздане, проверене информације.

Зато новинарство будућности мора бити засновано на споју технолошке ефикасности и људске одговорности. АИ може бити моћан савезник, али никако замена – јер без људске процене, етичке свести и професионалног интегритета, ни најнапреднији алгоритми не могу чувати оно што је суштина ове професије: истину.