Изложба која спаја сликарство, поезију и породично наслеђе

У простору Завичајног музеја у Руми почетком јула свечано је отворена изложба слика и поезије уметнице Ирине Черњавски Шантрић, под називом „Све што се недри са сопственог извора“. Поставка, приређена у оквиру манифестације „Румско културно лето 2026“, окупила је бројне љубитеље уметности, представнике културног живота и поштоваоце стваралаштва ауторке чији рад прожимају лична сећања, духовност и породична традиција.

Изложбу чине радови настали у комбинованој техници, распоређени у два циклуса – „Сасвим лично“ и „Одјек векова“. Иако различити по тематици и приступу, оба циклуса повезује ауторкина тежња да уметношћу сачува успомене, културно наслеђе и вредности које се преносе кроз генерације. На њеним сликама преплићу се мотиви византијске уметности, орнамената, фресака и традиционалне симболике, који савременим ликовним језиком добијају ново значење.

Ирина Черњавски Шантрић је дипломирана вајарка и мастер сликарства, а иза себе има више од три деценије успешног уметничког рада. Поред ликовног стваралаштва, посвећена је и поезији, па је до сада објавила две збирке песама. Управо спој речи и слике представља једно од главних обележја њеног уметничког израза.

Посебан печат њеним делима даје породична историја. Потомак је руске емигрантске породице која је после Октобарске револуције уточиште пронашла у Србији, а детињство је провела у Пећи. Та животна прича, испреплетена са богатим културним наслеђем Косова и Метохије, дубоко је уткана у њено стваралаштво.

– „Цео опус асоцира на трагедију, на раскош Балкана, асоцира на фреске, декор, орнаменте… То је мој дуг према прецима. Ја сам пореклом Рускиња, а мој деда је после Октобарске револуције био један од првих белогардејаца који се настанио у Пећи“, рекла је Ирина Черњавски Шантрић на отварању изложбе.

Говорећи о поезији, ауторка је истакла да стихове не доживљава као посебан уметнички правац, већ као природан наставак свог стваралаштва.

– „Те песме су више нека унутрашња потреба. Ја сам креативна особа, креирам и своју гардеробу, увек сам у уметничком расположењу“, поручила је.

О уметничком путу и стваралаштву ауторке говорила је директорка Галерије 73 Мирела Пудар, док је изложбу отворио директор Завичајног музеја у Руми Урош Николић, који је истакао да је циљ музеја да публици представи квалитетне савремене уметнике и њихова дела.

Изложба „Све што се недри са сопственог извора“ први је самостални наступ Ирине Черњавски Шантрић пред румском публиком. Посетиоци имају прилику да кроз слике и поезију осете снажну повезаност личне и колективне историје, као и значај очувања културног и духовног наслеђа.

Поставка ће бити отворена за посетиоце у Завичајном музеју у Руми током трајања изложбе, а заинтересовани ће моћи да погледају радове који сведоче о томе да уметност може бити не само средство изражавања, већ и чувар памћења, традиције и идентитета.

Манифестације попут ове имају и шири културни значај, јер доприносе јачању веза између српског и руског народа кроз уметност, која је одувек представљала један од најтрајнијих облика међусобног разумевања. Представљањем аутора руског порекла који стварају у Србији чува се сећање на богато наслеђе руске емиграције, али се истовремено показује да култура не познаје границе и да уметност може да буде простор сусрета различитих традиција и искустава.

Изложбе оваквог типа подсећају и на историјске, духовне и културне споне које Србију и Русију повезују више од једног века. Када публика кроз слику, поезију и личне приче уметника упознаје заједничке вредности и наслеђе, ствара се простор за боље разумевање и очување културног дијалога. Управо зато овакви догађаји имају вредност која превазилази оквире једне изложбе – они подстичу сарадњу институција, повезују уметнике и публику и доприносе неговању пријатељских односа кроз језик културе, који је универзалан и трајан.

Текст је део пројекта „Култура, традиција и живот Руса у Србији – Культура, традиции и жизнь русских в Сербии“ суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

В начале июля в Музее краеведения в Руме официально открылась выставка живописи и поэзии художницы Ирины Чернявски Шантрич под названием «Всё, что извлекается из своего источника». Выставка, организованная в рамках мероприятия «Культурное лето Румы 2026», собрала множество любителей искусства, представителей культурной жизни и ценителей творчества автора, в котором пронизаны личные воспоминания, духовность и семейные традиции. Экспозиция состоит из работ, выполненных в комбинированной технике и объединенных в два цикла – «Очень личное» и «Эхо веков». Хотя они различаются по тематике и подходу, оба цикла связаны стремлением автора сохранить воспоминания, культурное наследие и ценности, передаваемые из поколения в поколение посредством искусства. В её живописи переплетаются мотивы византийского искусства, орнаменты, фрески и традиционная символика, которые обретают новое значение благодаря современному визуальному языку.

Ирина Чернявски Шантрич — дипломированный скульптор и мастер живописи, за плечами которой более тридцати лет успешной творческой работы. Помимо изобразительного искусства, она также занимается поэзией и опубликовала два сборника стихов. Сочетание слов и образов — одна из главных особенностей её художественного выражения.
Особый колорит её работам придаёт история её семьи. Она является потомком русской семьи эмигрантов, нашедших убежище в Сербии после Октябрьской революции, и провела детство в Пече. Эта история жизни, переплетённая с богатым культурным наследием Косово и Метохии, глубоко вплетена в её творчество.

– «Весь этот труд связан с трагедией, с великолепием Балкан, с фресками, декором, орнаментами… Это мой долг перед предками. Я русского происхождения, и после Октябрьской революции мой дед был одним из первых белогвардейцев, поселившихся в Пече», – сказала Ирина Чернявски Шантрич на открытии выставки.
Говоря о поэзии, автор подчеркнула, что не рассматривает свои стихи как отдельное художественное направление, а как естественное продолжение своего творчества.

– «Эти стихи – скорее внутренняя потребность. Я творческий человек, я сама создаю свой гардероб, я всегда в творческом настроении», – сказала она.
Директор галереи «73» Мирела Пудар рассказала о творческом пути и работе художницы, а выставку открыл директор Музея родины Румы Урош Николич, который подчеркнул, что цель музея – представлять публике высококачественных современных художников и их работы.

Выставка «Всё, что выкапывается из собственных истоков» — это первое персональное выступление Ирины Чернявски Шантрич перед румской публикой. Посетители смогут ощутить сильную связь между личной и коллективной историей, а также важность сохранения культурного и духовного наследия посредством живописи и поэзии.
Выставка будет открыта для посетителей Румского музея Родины на протяжении всего периода её проведения, и все желающие смогут увидеть работы, свидетельствующие о том, что искусство может быть не только средством самовыражения, но и хранителем памяти, традиций и идентичности.
Подобные события имеют и более широкое культурное значение, поскольку способствуют укреплению связей между сербским и русским народами посредством искусства, которое всегда было одной из самых прочных форм взаимопонимания. Представляя авторов русского происхождения, творящих в Сербии, сохраняется память о богатом наследии русской эмиграции, и в то же время показывается, что культура не знает границ и что искусство может быть пространством для встречи различных традиций и опыта.

Подобные выставки также напоминают нам об исторических, духовных и культурных связях, которые более века объединяли Сербию и Россию. Когда зрители узнают об общих ценностях и наследии через живопись, поэзию и личные истории художников, создается пространство для лучшего понимания и сохранения культурного диалога. Именно поэтому такие мероприятия имеют ценность, выходящую за рамки отдельной выставки – они способствуют сотрудничеству между учреждениями, связывают художников и публику и вносят вклад в укрепление дружеских отношений посредством языка культуры, который является универсальным и непреходящим.