Преводи дела Милоша Црњанског омогућили су да његова књижевност изађе из оквира националне традиције. Посебно место у међународној рецепцији припада роману „Сеобе“, који је привукао пажњу енглеске и француске књижевне јавности, али и новијим издањима на немачком и кинеском језику.

Књижевно дело Милоша Црњанског одавно је прешло границе српског језичког и културног простора. Његови романи и песме превођени су на различите језике, а интересовање страних издавача и критике посебно је било усмерено на роман „Сеобе“. Како су дела Црњанског представљена међународној публици и на који начин су их читали страни критичари, објашњава професорка Данијела Васић.

„Сеобе“ као најважније дело за међународну рецепцију

Посебно место у представљању Црњанског англофоној публици има енглески превод романа „Сеобе“, објављен под насловом Migrations. Превод је урадио амерички слависта и преводилац Мајкл Хенри Хајм (Michael Henry Heim), а књига је објављена 1994. године у Лондону код издавача Harvill. Исте године појавило се и америчко издање у Њујорку, у издању Harcourt Brace & Company.

Професорка Васић указује на значај овог издања и његово место у европским библиографским изворима:

„Посебан значај овог превода лежи у чињеници да је „Migrations“ уврштен у European Bibliography of Slavic and East European Studies (EBSEES), европску библиографску базу која систематски бележи књиге, научне радове, приказе и дисертације из области словенских и источноевропских студија. У њеном запису за „Migrations. Vol. 1“ наведени су Црњански као аутор, Michael Henry Heim као преводилац, енглески језик, Harvill као издавач и Лондон као место издања. То потврђује да енглеско издање није остало само библиографска занимљивост, већ је ушло и у релевантни европски научни систем за праћење славистичке литературе.“

Значај превода није само у томе што је роман постао доступан читаоцима који не говоре српски језик, већ и у универзалности тема које обрађује.

„Превод је значајан и зато што „Сеобе“ отварају теме које су разумљиве и ван српског историјског контекста: миграцију, рат, изгнанство, губитак завичаја, идентитет и човекову потрагу за припадањем. Управо је та универзалност омогућила да историјска прича о српским војницима у Хабзбуршкој монархији буде читана и као шира прича о човеку који је приморан да се креће кроз туђе просторе.“

Ипак, професорка наглашава да објављивање енглеског превода не треба тумачити као доказ широке препознатљивости писца у целом англофоном свету:

„Важно је, међутим, нагласити да је енглески превод из 1994. године пре свега значајан као први велики корак у представљању „Сеоба“ англофоном читаоцу, а не као доказ да је Црњански већ тада био широко познат у целом енглеском говорном подручју. Савремени осврти на преводилачку рецепцију указују да је објављивање првог дела „Migrations“ представљало важан продор, али и да је други део романа дуго остао недоступан на енглеском језику.“

Француска рецепција и европски пут Црњанског

Значајан део међународне рецепције Црњанског везан је за Француску, где су „Сеобе“ објављене 1986. године под насловом Migrations. Роман је превео Велимир Поповић, издавач је био L’Âge d’homme, у сарадњи са Julliard-ом, а предговор је написао Никола Милошевић.

Француска критика показала је изражено интересовање за роман. Према анализи професорке Васић, критичари су у „Сеобама“ препознали дело које превазилази оквире националне историје:

„Француска критика је „Сеобе“ дочекала са израженим интересовањем. Према избору критика који је објавио Универзитет Бордо-Монтењ у оквиру платформе Serbica, француски критичари су Црњанског пре свега препознали као значајног српског писца, а „Сеобе“ као дело које истовремено припада националној књижевности и превазилази њене границе.“

Међу критичким освртима посебно се издвајају текстови објављени у угледним француским листовима и часописима. Никола Занд је у Le Monde-у 1986. године роман означила као ремек-дело српске књижевности, али и као лирски и меланхолични роман свих народа у дијаспори. Ан Понс у L’Express-у истицала је визуелност и композицију романа, док је Бруно де Сесол у Le Figaro-у препознао историјску фреску, епопеју једног народа, љубав према земљи и мртвима и метафизичку потрагу за другим светом.

„Ови критички осврти су посебно важни јер показују како је француска критика читала Црњанског. Уместо да роман посматра само као историјску причу о српским војницима у XVIII веку, критика је у њему препознала универзалне теме: расељавање, дијаспору, губитак завичаја, потрагу за припадањем, сукоб историје и појединца и вечну човекову жељу за недостижним идеалом. Управо због тога „Сеобе“ нису остале затворене у оквир националне историје, већ су у француском читању добиле шири европски и универзални смисао“, истиче професорка Васић.

О значају француског пријема сведоче и признања и места која је роман заузео у тамошњем књижевном простору. Према студији Миливоја Сребра о француској рецепцији, „Сеобе“ су награђене Призом за најбољу страну књигу, нашле су се међу запаженим књигама године у часопису Lire, а касније су уврштене и на листу десет најбољих дела књижевности Средње Европе коју је предложио Бернар Пиво у оквиру своје „Идеалне библиотеке“.

Професорка Васић указује и на то да је француска рецепција важна за разумевање начина на који је национални идентитет писца представљан у иностранству:

„Иако су француска издања користила облик имена „Milos Tsernianski“, а превод је у првом издању био означен као превод са српскохрватског, критички текстови Црњанског недвосмислено повезују са српском књижевношћу и српским историјским искуством. Истовремено, његове теме – миграције, дијаспора, изгнанство и трагање за идентитетом – омогућиле су француским читаоцима да га читају и као европског писца.“

Црњански на немачком и кинеском језику

Међународно представљање дела Црњанског настављено је и у другим језичким срединама. У немачком језичком простору посебно је значајно двојезично издање „Лирика Итаке & Стражилово / Lyrik Ithakas & Stražilovo“, које је 2019. године објавио Банатски културни центар у Новом Милошеву.

Превод на немачки језик урадио је Јохан Лавунди, а књига садржи паралелно објављене српске и немачке текстове, као и биографију и библиографију писца. Професорка Васић истиче:

„Значај овог издања није само у томе што је још један превод Црњанског доступан европским читаоцима. Двојезичност омогућава непосредно поређење оригиналног српског текста са немачким преводом, што је посебно важно код Црњанског јер његова поезија почива на специфичној мелодији стиха, необичним сликама, асоцијативности и снажном осећању простора и завичаја.“

Још један пример ширења дела Црњанског изван европског културног простора јесте издање на кинеском језику. Народна библиотека Србије у „Библиографији Србије“ бележи књигу Pesme i komentari / Милош Црњански, објављену 2021. године у издању Филолошког факултета Универзитета у Београду. Преводилац је Сијаолеи Јин, а издање садржи текстове на српском и кинеском језику.

Дело које прелази границе

Преводи и критички осврти из различитих земаља показују да дело Милоша Црњанског није остало ограничено на језик и културу у којој је настало. Посебно место у том процесу припада „Сеобама“, чије су теме изгнанства, миграција, идентитета и трагања за завичајем препознате и изван граница српске књижевности.

Енглеска и француска издања, критички осврти, као и новији преводи на немачки и кинески језик сведоче о различитим путевима којима је дело Црњанског стизало до међународне публике. Његова књижевност тако наставља да живи и у другим језицима, а теме којима се бавио остају блиске читаоцима различитих културних средина.

*Медијски садржај објављен је у оквиру пројекта „Црњански кроз време: 130 година утицаја“, чија је реализација суфинансирана од стране Министарства информисања и телекомуникација.