„Наслеђе“ – руска музика као мост ка српској култури
Руски камерни хор из Новог Сада окупља руске и српске уметнике, чува музичку традицију свог народа и истовремено гради везе са културним животом Србије.
У Културном центру „Брана Црнчевић“ у Руми одржан је 62. Фестивал музичких друштава Војводине, на којем су наступили хорови и оркестри из више градова покрајине. Међу учесницима био је и Руски камерни хор „Наслеђе“ из Новог Сада, ансамбл који својим радом показује како музика може да буде простор сусрета различитих култура и повезивања људи који живе у истој средини, али носе различита језичка и културна наслеђа.
Фестивал је одржан у организацији Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине и Културног центра у Руми, а ове године, у складу са бијеналним карактером манифестације, био је посвећен оркестрима и хоровима. Наступило је шест хорова и један оркестар, а лауреат фестивала постао је Мешовити хор КУД-а „Светозар Марковић“ из Новог Сада.
За хор „Наслеђе“ наступ у Руми био је још једна прилика да представи свој рад публици у Србији, али и да потврди улогу коју има у повезивању руске и српске музичке културе. Како истиче диригент Тимур Мусајев, ансамбл је временом прерастао у руско-српски хор, јер су му се придружили и српски певачи и инструменталисти. Данас броји 30 чланова.
Већину чине Руси који су се у Нови Сад доселили последњих година, мада има и оних који у Србији живе дуже од једне деценије. Заједнички рад и наступи омогућили су им да се повежу са локалном заједницом, упознају њен културни живот и постану његов активан део. Чланство у хорској асоцијацији у Србији и учешће на догађајима руске дијаспоре у Новом Саду додатно доприносе њиховом присуству на културној сцени.
Циљ хора није само очување и извођење руске музике, већ и њено приближавање домаћој публици. Мусајев истиче да публика добро прихвата њихов рад и да на концертима често присуствују и грађани Србије. Ансамбл редовно наступа, а само током октобра одржао је пет концерата. У плану су и нови програми посвећени божићним и новогодишњим празницима, као и Васкрсу.
Поред музичког рада, хор настоји да напредује и у уметничком смислу. Жеља његовог диригента је да ансамбл временом постане професионални хор и да публици представи што шири избор песама. Прошле године чланови су учествовали на фестивалу у Херцег Новом, где су освојили сребрну награду.
Прича о хору „Наслеђе“ показује да очување националног и културног идентитета не мора да буде препрека интеграцији у нову средину. Напротив, кроз заједнички рад, наступе и сусрете са публиком, различите традиције могу да се упознају, допуњују и обогаћују. Управо у томе је вредност оваквих ансамбала – они негују културу из које потичу, али истовремено граде мостове према заједници у којој живе.
„Кроз музику бришемо границе и сећамо се своје земље“, поручује Мусајев, описујући суштину рада хора који руску музичку традицију чува далеко од завичаја, али је истовремено дели са публиком у Србији.
Руски камерни хор „Наслеђе“ из Новог Сада представља пример како музика може да постане важан део повезивања људи различитог порекла и културног наслеђа. Окупљајући руске и српске певаче и инструменталисте, овај ансамбл ствара простор у којем се сусрећу различита музичка искуства, језици и традиције. За његове чланове хор није само место заједничког певања и уметничког изражавања, већ и прилика за дружење, размену и стварање осећаја припадности средини у којој живе.
Неговањем руске музичке традиције, али и сарадњом са домаћим уметницима и наступима пред публиком у Србији, „Наслеђе“ доприноси бољем упознавању две културе. Њихов рад показује да очување сопствених корена не мора да значи затварање у оквире сопствене заједнице. Напротив, музика постаје начин да се културно наслеђе подели са другима, да се успоставе нове везе и да различитости постану основ за заједничко стваралаштво.
Текст је део пројекта „Култура, традиција и живот Руса у Србији – Культура, традиции и жизнь русских в Сербии“ суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Русский камерный хор из Нови-Сада объединяет российских и сербских исполнителей, сохраняя музыкальные традиции своего народа и одновременно укрепляя связи с культурной жизнью Сербии.
В культурном центре имени Браны Црнчевича в городе Рума прошел 62-й Фестиваль музыкальных обществ Воеводины, в котором приняли участие хоры и оркестры из разных городов этого края. Среди участников был русский камерный хор «Наследие» из Нови-Сада — коллектив, чья деятельность наглядно показывает, как музыка может стать точкой соприкосновения для разных культур, объединяя людей, живущих в одной среде, но обладающих различным языковым и культурным наследием.
Фестиваль, организованный Ассоциацией любительского художественного творчества Воеводины совместно с культурным центром Румы, в этом году был посвящен оркестрам и хорам (мероприятие проводится раз в два года). На сцене выступили шесть хоров и один оркестр, а звание лауреата фестиваля получил смешанный хор Культурно-художественного общества (KUD) имени Светозара Марковича из Нови-Сада.
Для хора «Наследие» выступление в Руме стало еще одной возможностью представить свое творчество сербской публике и подтвердить свою роль в качестве связующего звена между русской и сербской музыкальными культурами. Как отмечает дирижер Тимур Мусаев, со временем коллектив трансформировался в русско-сербский хор: к нему присоединились сербские певцы и инструменталисты. Сегодня в его состав входят 30 человек.
Большинство участников — россияне, переехавшие в Нови-Сад в последние годы, хотя есть и те, кто живет в Сербии уже более десяти лет. Совместная работа и выступления позволили им наладить связи с местным сообществом, познакомиться с его культурной жизнью и стать ее активной частью. Членство в сербской хоровой ассоциации, а также участие в мероприятиях, организуемых русской диаспорой в Нови-Саде, еще больше укрепляют позиции коллектива на культурной сцене.
Цель хора — не только сохранение и исполнение русской музыки, но и ее популяризация среди местной аудитории. По словам Мусаева, творчество коллектива находит отклик у публики: на концерты часто приходят сербские граждане. Ансамбль ведет активную концертную деятельность — только в октябре состоялось пять выступлений, — а в планах — новые программы, приуроченные к рождественским и новогодним праздникам, а также к Пасхе.
Помимо музыкальной деятельности, хор стремится к творческому росту. Дирижер видит будущее коллектива как профессионального хора с разнообразным репертуаром. В прошлом году участники ансамбля выступили на фестивале в Герцег-Нови, где были удостоены серебряной награды.
История хора «Наследие» («Nasleđe») показывает, что сохранение национальной и культурной идентичности вовсе не препятствует интеграции в новую среду. Напротив, благодаря совместной работе, выступлениям и общению со слушателями, различные традиции могут лучше узнать, дополнить и обогатить друг друга. В этом и заключается ценность подобных коллективов: они бережно хранят культуру, из которой вышли, и одновременно строят мосты к обществу, в котором живут.
«Через музыку мы стираем границы и вспоминаем о своей родине», — говорит Мусаев, описывая суть деятельности хора: сохранение русской музыкальной традиции вдали от родных мест и знакомство с ней сербской аудитории.
Русский камерный хор «Наследие» из Нови-Сада — яркий пример того, как музыка становится важным связующим звеном для людей разного происхождения и культурного опыта. Объединяя русских и сербских певцов и инструменталистов, ансамбль создает пространство, где встречаются различные музыкальные подходы, языки и традиции. Для участников хора это не просто площадка для совместного пения и творческого самовыражения, но и возможность для общения, обмена опытом и обретения чувства сопричастности к жизни в новой для них стране.
Развивая русскую музыкальную традицию, сотрудничая с местными артистами и выступая перед сербской публикой, хор «Наследие» способствует более глубокому взаимопониманию между двумя культурами. Их пример доказывает: сохранение собственных корней вовсе не означает замыкание в рамках своей общины. Напротив, музыка становится способом поделиться культурным наследием с окружающими, наладить новые связи и превратить различия в основу для совместного творчества. Данный текст является частью проекта «Культура, традиции и жизнь русских в Сербии», софинансируемого Министерством информации и телекоммуникаций. Взгляды, выраженные в рамках этого медиапроекта, не обязательно отражают позицию финансирующего органа.
