Изложба акварела руског архитекте Краснова
Један од значајнијих културних догађаја који је ове године организован у Србији са руским утицајем свакако је изложба акварела „Свестрани уметник: Николај Петрович Краснов“, посвећена обележавању 160 година од рођења истакнутог руског и српског архитекте и уметника. Изложба је у оквиру манифестације „Културно лето 2025“ одржана у Руми у Завичајном музеју. Изложба је недељама након отварања била доступна за посетиоце у сали Легата Миливоја Николајевића а улаз је био бесплатан.
Поставка је обогаћена и мултимедијалним садржајем који доприноси бољем разумевању уметничког и животног пута Николаја Петровича Краснова. Завичајни музеј Рума реализовао је изложбу у сарадњи са Друштвом „Русија“, а чини је 52 дигиталне репродукције акварела насталих током два значајна периода уметниковог живота — у Јалти (1887–1919) и на Малти (1919–1922).
Николај Петрович Краснов био је руски и југословенски архитекта. Краснов је један од најзначајнијих архитеката који је својим стваралаштвом, како у области архитектуре и урбанизма, тако и у области ентеријера и примењене уметности оставио значајан траг у изгледу Београда, али и бројних градова и варошица широм Србије. Најзначајнији је представник академског историзма у српској међуратној архитектури.
Директор Завичајног музеја Рума Урош Николић приликом отварања изложбе обратио се присутнима и истакао значај вишеслојности Красновљевог уметничког идентитета.
„Акварели које излаземо вечерас откривају дубину уметничког сензибилитета човека ког најчешће повезујемо са монументалним грађевинама. Његова архитектура добија нову димензију када схватимо да је та иста рука која је цртала планове за репрезентативне објекте, истовремено сликала аквареле препуне поетике. Уметност у његовом раду није била само средство – већ суштина“
У име Националног савета руске националне мањине и Друштва сународника и пријатеља Русије „Русија“, присутнима се обратила Маријана Младеновић.
„ Ова изложба настала је као заједнички пројекат министарстава културе Србије и Руске Федерације, прво је представљена у Скупштини Србије, а потом је путовала кроз бројне градове. Велико нам је задовољство што је сада у Руми и што је укључена у програм Румског културног лета. Николај Краснов није био само руски, већ и српски архитекта. Он је волео акварел као технику, посебно га негујући током боравка на Малти. У овој изложби можемо видети ту његову ликовну страну, коју је упоредо развијао са архитектуром“, рекла је Младеновић, нагласивши важност неговања културне сарадње двеју земаља.
На отварању излозбе присутнима се обратила Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, указавши на дубоке и вишевековне културне и дипломатске везе Србије и Русије.
„Уметнички утицај руске школе, директне и индиректне везе српског и руског двора, као и дело Краснова, представљају неисцрпно наслеђе. Он није био само царски архитекта, већ човек чији је рад обликовао идентитет Београда и Србије у целини. Његова дела попут Архива Србије, зграде Владе и Министарства иностраних послова, остају као трајни сведоци једне изузетне епохе. Ова излозба је више од културног догађаја – она је подсећање на допринос који је један човек оставио у две земље“.
Током непуне две деценије колико је стварао Краснов је у Краљевини Југославији оставио изузетно вредан архитектонски опус. Његов први рад у Министарству грађевина било је уређење Кур-салона у Бањи Ковиљачи, затим Реконструкцију Његошеве заветне цркве на Ловћену урадио је, по жељи краља Александра Карађорђевића, у периоду 1923-1925. године, капела је срушена 1974. године да би на њеном месту био подигнут Његошев маузолеј. Унутрашње уређење цркве св. Ђорђа на Опленцу извео је у периоду од 1924. до 1932. године.
Најзначајније објекте подигао је у српској престоници, који и данас својом архитектуром представљају најрепрезентативнији грађевински фонд настао у периоду између два светска рата.Међу њима су црква Ружице (старог војничког храма) на Београдској тврђави 1924. године; две бронзане скулптуре српских ратника, које се налазе испред улаза у цркву, такође су његов рад.Палата Министарства финансија Краљевине Југославије на углу Немањине и Улице кнеза Милоша зидана је у периоду између 1926. и 1928. године. Зграда Министарства дозидана је спратом 1938. године, а аутор ове у београдској архитектури познате „мајсторске доградње“ био је аутор здања, Николај Краснов. Данас је у згради смештена Влада Републике Србије. Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода је најмонументалнији и просторно најобухватнији објекат који је Краснов извео на нашим просторима. Поред пројекта зграде Краснов је саставио и програм за израду скулптура, које симболизују делатност установа смештених у овој згради. Данас је у овој палати смештено Министарство иностраних послова Републике Србије. Зграда Архива Србије у Карнегијевој улици завршена је 1928. године према пројекту Краснова. Репрезентативно здање пројектовано је у духу монументалног академизма са израженом пластичном декорацијом на главној фасади.
Милена Божић
