Кухиња под утицајем традиције
Разноврсна руска кухиња широко је распрострањена по свету, бројна интересантна јела често су се нашла и међу српском кухињом. Оригинални рецепти, интезивни укуси чине да је руска кухиња препознатљива и специфична, а бројна јела и напици део су руске традиције. Незаобилазно јело како у српској па тако и у руској кухињи је чорба. Чувени боршч , чорба чија традиција постоји више од пет векова, за то време рецепт је неколико пута модификован а сличности су са парадајз чорбом.Поред парадајза, кромпира, цвекле, међу састојцима су лук , шаргарепа и купус, дакле чорба која обилује поврћем које само на први поглед изгледа неспојиво.У српској кухињи ова чорба прави се са месом, а прикладна је за свако годишње доба.
Руска салата јело без које не може да се замисли славска трпеза у Србији. Ипак познаваоци руске гастрономије рећи ће да права руска салата ипак изгледа потпун другачије. Томислав Секулић кувар из Србије радио је у Сочију у Русији и преноси оригинални рецепт руске салате:
„За руску салату потребна је цвекла , шаргарепа, кромпир, кисели краставчићи, лук и зачини. Када се ови састојци сједине прелију се сирћетом и уљем, те се тако добије слатко кисело љута салата, која као што видете нема великих сличности са руском салатом која се припрема у Србији. Оно што је карактеристично за руску кухињу то је да обилује поврћем и зачинима, месо није обавезно у сваком рецепту а риба се више конзумира него на нашим просторима.“ Ова салата позната је и као винегрет а први пут је припремљена 1972 године.
Као и код других народа, и руска кухиња обликована је људима који у њој живе , а мењала се од региона до региона под утицајем климатских услова.Кухиња једног народа доста говори о његовој религији, традицији и начину живота. Чувени бузи , тесто пуњено млевеним месом , црним луком и наравно зачинима. Ово јело потиче из Сибира.По традицији ово јело припрема се за празнике, својим обликом личе на јурте уз отвор на врху.Овде се може видети сличност са кинеским јелом које се такође спрема на пари , познато као баоци , последњих година популарно јело у ресторанима наше престонице .Бузи или пози како их још зову , једу се рукама уз врућ чај.
Најпознатији руски чај је Иван чај, направљен од ферментисаних листова биљке Epilobium angustifolium, познат и као Богородичина трава. Руси као и Срби воле лековите чајеве, који се користе у традиционалној медицини, а рецепти се преносе са генерације на генерацију.Овај чај делује умирујуће на упале и алергије али и помаже при проблему са варењем.
Руски кавијар, пресована сирова рибља икра, најчешће јесетре, служи се као хладно предјело. Ово јело на цени је због скупог процеса производње , најчешће се служи са шампањцем.У Русији се једе црвени, црни кавијар, али и жути, ружичасти и беж.Кавијар од бакалара, један од скупљих и елитнијих јела у Русији, не мирише на рибу па се често користи у салатама.У српској традицији кавијар није присутан као аутохтоно јело, али ипак је тражено иако није лако доступно.
Једно од једноставнијих али омиљених јело код Срба и Руса свакако су палачинке.Блини су руске палачинке из квасног теста са пченичним и хељдиним брашном.За разлику од домаћих палачинки смеса за блини је гушћа и пеку се тако да буду дебље.Руси их воле и у слаткој и сланој варијанти.
Место у разноврсној руској кухињи нашли су и ражњићи, који су једно од омиљениј јела од меса и у Србији.Поред јагњетине, свињетине или пилетине рецепт овог јела чине и лук, сирће, маслац, со и бибер. Поред лаганијих чорби и салата, Руси преферирају и доста калорична јела.Без ових ражњића у Русији нема празника, као и у српкој традицији где празничне трпезе обилују бројним укусним и богатим јелима.
За крај наравно дезерти. Баш као и у српској кухињи, почне се од салате и чорби, преко меса па до укусних дезерта. Кисел је најстарији руски дезерт , желе од бобичастог воћа, меласе и млека. Пашка је традиционални ускршњии десерт од свежег сира, павлаке, јаја, путера, корице лимуна и наранџе и уситњених бадема.
Некада је руска кухиња била под великим утицајем православне цркве, те је као и Србији била припремана на једноставан начин, темељила се на обичајима и црквеним прописима. Уочи верских празника био је обавезан пост, избегавало се месо, млечни производи и јаја, та се традиција задржала и данас и Русији и Србији.
Софија Миловановић
