Praštanje, ljubav i nada – poruke Velikog petka
Danas pravoslavni vernici širom sveta obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, na kome se sećaju raspeća Isusa Hrista na Golgoti. Ovaj dan je poseban po tome što je jedini dan u godini kada se u svim pravoslavnim hramovima utišava liturgijsko pojanje i iznosi plaštanica, platno na kojem je prikazan Hristov polaganje u grob. Vernici celivaju plaštanice sve do Vaskrsa, a običaj je da se posle celivanja provuku ispod stola na koji je položena plaštanica, uz molitvu i lepu želju koja će, prema narodnom verovanju, biti ispunjena.
Veliki petak simbolizuje pobedu bogočoveka protiv Satane i smrti, a tišina koja ga prati najavljuje već izvojevanu pobedu u kosmičkoj bitki. Na Golgoti su bila tri krsta, Hristov u sredini i dva razbojnička sa strane, što je bio način da ga ponize. Ipak, čak i tada, Isus se nije osvetio, već je molio oca nebeskog da oprosti ljudima koji su ga razapeli.
Kada je oko tri sata popodne Isus predao duh, sva priroda je protestovala protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja, a zavesa u hramu se rascepila. Tako su se obistinile Hristove reči da će i kamenje progovoriti. Zbog toga se na ovaj dan veruje da ne valja uzimati oštre i šiljate predmete, kako ne bi pozleđivale Isusove rane.
U južnoj Srbiji veruje se da veštice bacaju čini na ovaj dan, dok u drugim delovima zemlje stariji ljudi gledaju u nebo i prognoziraju vreme. Domaćice zorom pometu kuću i bace metlu iz dvorišta da oteraju nečistoće, a Sremci izbegavaju beli luk. Žene nikako ne uzimaju iglu u ruke, jer se veruje da bi time mogle ugroziti Isusove rane.
Ipak, ovaj dan ne donosi samo tugu i zabrinutost, već i nada i veru u bolju budućnost. Kako je rekao episkop Nikolaj Velimirović: „Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti.“ Ovaj dan nas podseća na važnost praštanja, ljubavi i nade, kao i na to da svaki kraj može biti
novi početak, i da se iz teških životnih situacija može naučiti nešto novo i bolje.
Uz pravoslavne vernike koji se sećaju i razmišljaju o značaju Velikog petka, ovaj dan ima poseban značaj i za druge ljude, koji su otvoreni za učenje i razumevanje drugih religija i običaja. Kroz različite verske i kulturne obrede, možemo shvatiti koliko su ljudi različiti, ali i koliko su slični u svojoj potrazi za duhovnom i emotivnom ispunjenošću.
Stoga, danas je prilika da se setimo onih koji su pre nas prošli ovaj put, da se zahvalimo na svim lekcijama koje su nam ostavili i da se okrenemo budućnosti sa nadom da ćemo svi zajedno naći svoj put ka sreći i miru. Veliki petak nam govori da ništa nije zauvek izgubljeno, da uvek postoji nada za bolje sutra, i da se uz veru i ljubav možemo nositi sa svim izazovima koji su pred nama.
Slika preuzeta od SPC
