Развијање техничких , етичких и критичких знања
Медијкси професионалци и новинари се за рад са вештачком интелигенцијом могу најбоље припремити кроз развијање техничких, етичких и критичких знања. Како функционишу алгоритми машинског учења и који су његови домети и ограничења прва је ствар која треба да заинтересује новинаре и медијске раднике који желе да се боље упознају са радим вештачке интелигенције.
Софтверски инжењер Душан Манчић објашњава како функционишу алгоритми машинског учења: „ Ови алгоритми функцинишу тако што омогућавају рачунару да учи из података . Подаци су основа сваког система, а то могу бити слике, бројеви, звук и слично. Тако да ако правимо модел који препознаје руком писане бројеве, прикупљамо много примера слика бројева са њиховим исправним ознакама. Машинско учење је у суштини аутоматско откривање образаца у подацима и њихово коришћење за предвиђање будућих или непознатих случајева.“
Новинари и остали запослени у медијима не треба да запоставе развијање своје етичке и критичке свести. Важно је бити свестан ризика од пристрасности алгоритама, манипулације и ширења дезинформација. Такође се не сме прескочити ни придржавање новинарских стандарда транспарентности. Новинари ни у једном тренутку не би требало да забораве на разумевање закона о ауторским правима и приватности података.
Едукација, која се најбоље спроводи током разних семинара, предавањима и данима који су посвећени одређеним медијима, показало се као најбољи начин за припремање за рад са вештачком интелигенцијом. Тамара Милутиновић недавно је боравила на чувеним „Радио данима“ током којих је слушала предавања стручњака из разних области , склопила је нова познанства и како каже разговор о вештачкој интелигенције је нешто што је међз новинарима постало неизбежно.
„На „Радио данима“ упознала сам неколико програмера и доста смо разговарали о вештачкој инетелигенцији, колико нам може помоћу у послу али опет колико је важно да будемо опрезни док је користимо. Кроз разговоре и искуства схватили смо да је важно да пре свега сви разумемо шта је то вештачка интелигенција, и како мења медијски пејзаж“
Примери медија који у свом раду користе вештачку интелигенцију као помоћни алат, најбољи су током обуке . Новинари са времена на време треба да испробају разне алате, ChatGPT, Claude, Perplexity — за истраживање и припрему текстова, Midjourney, DALL·E — за визуелни садржај, Whisper, Otter.ai — за транскрипцију аудио и видео материјала, Pinpoint (Google News Initiative) — за анализу докумената.
Провера чињеница и борба против дезинформација важан је корак у обуци о коришћењу вештачке интелигенције. У доба вештачке интелигенције, deepfake садржај (видео, аудио или слике направљене уз помоћ вештачке интелигенције како би изгледале као стварне) постаје све софистициранији, па је важно знати како га препознати. Овакав видео често има грешке у покретима лица – неусклађеност између покрета усана и изговорених речи, неки deepfake модели имају неприродно трептање , лице може изгледати другачије осветљено од остатка тела или позадине а један од доказа да је садржај лажан је и превише глатка или пластична текстура коже, без реалних пора или неправилности. Постоје и алати који могу помоћи у детекцији deepfake садржаја: Deepware Scanner, Microsoft Video Authenticator, Sensity AI (Deepfake Detection), InVID – додатак за претраживаче за проверу видео материјала.
Сведоци смо да се у медијима све чешће појављују садржаји који су сензационални, превише шокантни или емоционални. То се у већини случајева ради намерно да би изазвало неку реакцију. Све више новинара данас мора да савлада основе рада са вештачком интелигенцијом јер та технологија мења начин на који се прикупљају, анализирају и презентују информације.
