Утицај руске уметности на српску културу
Утицај руске културе на српску уметност је присутан кроз различите периоде историје, нарочито током 19. и почетком 20. века, када су и политички и културни контакти између Русије и Србије били веома значајни. Тај утицај се огледао у неколико аспеката, укључујући књижевност, ликовну уметност, музику и архитектуру.
Највећи утицај руска књижевност имала је на српску књижевност, посебно током романтизма и реализма. Писци попут Достојевског, Толстоја, Чехова, али и Пушкина, имали су значајан утицај на српске писце. Српски аутори попут Данила Киша, Исидора Секулић, и Михаила Лалића показивали су велики интерес за руску књижевност, а многи од њих су били директно инспирисани руским писцима. Такође, преведени су многи руски класици, што је омогућило српским читаоцима да се упознају с дубоким филозофским и моралним питањима која су обрађивана у руској књижевности.
Али руски човек је ипак пронашао да у животу има нешто одвратно и страшно што се пред другима још и може сакрити, али пред самим собом не. И зато се “сваког годишњег доба мења земља, али тон замишљености и чежње, тон разнежености и туге, остаје исти”. Зато Руси непрестано питају: зашто у животу има тако много непојмљивог, зато пију толику вотку; зато певају тихе и невеселе песме и зато у њиховој борби за ослобођење има толико мистерија и атентата. Мрачни као демони, милостиви и сурови као јесен, а добри и свети као Христос.(…)“Руска књижевност и студенти“одломак.
Руска уметност је имала посебан утицај на српску кроз рад руских уметника који су боравили у Србији, али и кроз долазак српских сликара у Русију. Током 19. века, српски уметници су се повремено школовали у Русији, или су имали прилику да виде радове руских сликара, што је обликовало њихов уметнички израз. На пример, српски сликари попут Паје Јовановића и Уроша Предића били су под утицајем руске академске традиције, док су с друге стране неки српски уметници експериментисали са стиловима као што је реализам и импресионизам, које су Русији били популарни.
Руска музика је такође имала снажан утицај на српску. Композитори као што су Чајковски, Римскиј-Корсаков имали су дубок утицај на српске композиторе и музичаре. Српски композитори као што су Стеван Стојановић Мокрањац и Павле Савић инспирисани су руском класичном музиком, али су истовремено интегрисали елементе народне музике и традиције Србије. Српска музичка сцена, нарочито у периоду романтизма, често је била под утицајем руске школе, која је нудила богатство мелодијских линија и дубоку емоционалну изражајност.
И у садашњности ситуација није много другачија. Видно је да је долазак руског становништва у Београд последњих година много утицао на овдашњи културни живот. Поред наступа бројних рок, метал и панк група и извођача у Београду, руске агенције су организовале и реп, експерименталне и концерте класичне музике, а неретко се на појединим местима у граду организују и гостовања стенд-ап комичара из Русије, разне песничке и културне вечери.
Међу најатрактивним локацима у Београду је Дом омладине. То је један је од простора у коме су одржани бројни концерти руских бендова у организацији агенција њихових сународника које послују овде. Илија се са својом четворочланом породицом из Москве преселио у Београд „Оно што ми је прво било велико освежење у животу је чињеница да ми од куће до посла треба пола сата, у Москви ми је често толико требало само док изађем са паркинга“ почиње причу Илија , а на питање како проводи слободно врме у Београду он каже „Ми Руси смо овде јако добро организовани, дружимо се , излазимо , деца нам се познају, супруга и ја волимо музику и пријатно смо изненађени Београдом као популарном локацијом управо за оним што нама буди интересовање. Концертни програм Дома омладине постао је згуснут доласком Руса у Београд, те понекад на недељном репертоару буде и неколико руских музичких дешавања.Оно што је занимљиво не долазимо само ми Руси на оваква догађања, већ и Београђани“.
Међутим, Руси не посећују само концерте њихових извођача, у великој мери су присутни на другим музичким догађајима, како познатих светских бендова, тако и локалних извођача, додуше у мањој мери. Део Руса који се доселио у престоницу Србије формирао је занимљиву локалну аутохтону сцену што је умногоме оплеменило културну слику Београда.
Софија Миловановић
