Увод у вештачку интелигенцију
Шта је вештачка интелигенција? Ово питање не односи се на њену дефиницију која би гласила „Вештачка интелигенција представља домен рачунарске науке који се бави развојем система и програма који имају способност да обављају задатке који иначе захтевају људску интелигенцију“, већ се ово питање односи на њену суштину и утицају на наше животе.
У модерном технолошком свету каквом живимо, она представља важан сегмент и ту је да нам олакша свакодневни живот. Управо је овде неизоставно поставити питање етике, важно је знати које кораке треба предузети да би она радила за а не против човека.
Chat GPT је најчешће коришћена платформа и људи је је ристе за различите намене , за учење, креативно писање, пословну комуникацију, решавање свакодневних проблема. Према истраживањима најчешће је користе они чији посао захтева свакодневну инспирацију. Дакле креативци користе вештачку интелигенцију за генерисање идеја.
Александар Мартиновић је по занимању графички дизајнер а хонорарно ради као дописник из Србије за локалне новине у Немачкој. С обзиром да ради два посла, како каже, вештачка интелигенција му често олакша оба посла.
„Имам 29 година, два посла, пса и девојку, живим у Београду тако да дан ми је кратак а времена је мало. Моје искуство са вештачком интелигенцијом је одлично, мада морам прознати дешавало се да погреши. Једном приликом сам је тестирао, питао сам колико има средњих школа у Београду и нисам добио тачан одговор. Из мог искуства морате бити опрезни са њом , јесте корисна али морате тачно знати шта вам је од ње потребно и ипак не можете очекивати да обави баш сав посао за вас“
„Постоје вештачке интелигенције које нису намењене за конверзацију, већ за генерисање слика на основу реченица које корисник описује. На овом пољу су најпознатији Мидјоурнеy, ДАЛЛ-Е 2 и Стабле Диффусион. тренутно решење компаније ОпенАИ, ЦхатГПТ, доминира по доступности и популарности“ Додаје Александар.
Настанак вештачке интелигенције
Када се посматра настанак вештачке интелигенције свакако се издвајају следећи научници:
Алан Туринг је у свом раду из 1950. год. поставио камен темељац у филозофији вештачке интелигенције тако што је дао предлог теста помоћу кога можемо да утврдимо да ли је нека машина интелигентна: ако у конверзацији са њом не можемо да је разликујемо од човека. Да би машина положила Турингов тест, треба да има способности обраде природног језика, представљања знања, доношења закључака и учења. Истраживања су показала да је мозак мрежа међусобно повезаних ћелија, неурона. Неурони прослеђују информације једни другима помоћу електричних импулса. Марвин Мински је заједно са Дином Едмондсом 1951. год. конструисао прву вештачку неуронску мрежу.
Као формални почетак вештачке интелигенције је година 1956. када је група до тада већ искусних истраживача у овој области организовала конференцију у Дартмуту на којој су разматрана дотадашња достигнућа и будући правци развоја. На предлог америчког научника Џона Макартија, каснијег добитника Турингове награде и креатора програмског језика ЛИСП, област је названа вештачка интелигенција.
Софија Миловановић
