ЖИВА ЛЕГЕНДА БЕОГРАДСКОГ ЗОО ВРТА: Алигарор Муја корача ка веку живота
У срцу Београдски зоолошки врт већ деценијама живи становник који је постао симбол издржљивости и дуговечности – алигатор Муја. Овај необични рептил, који у Београду борави још од 1937. године, данас се убраја међу најстарије алигаторе икада забележене у зоолошким вртовима широм света.
Муја је у престоницу стигао из Немачке, као већ одрасла јединка, и од тада је сведок готово читавог једног века историје. Преживео је разарања током Другог светског рата, када је зоолошки врт био бомбардован и готово уништен, а део документације о животињама заувек изгубљен. Ипак, његово присуство остало је упамћено у новинским записима и сећањима генерација Београђана.
Према речима биолога Кристијана Оварија, Муја је до 2007. године био и званично препознат у Гинисова књига рекорда као најстарији алигатор у заточеништву. Оно што га чини посебним јесте чињеница да је, према доступним подацима, најстарији алигатор у писаној историји зоолошких вртова.
Иако се приближава стотом рођендану, Муја и даље показује виталност. Сваког пролећа, када температуре порасту, вода у његовом базену „оживи“ – излази напоље и оглашава се, дозивајући женке. И поред година, не одустаје од својих природних нагона.
Године су, ипак, оставиле траг. Муја не види на једно око, а 2012. године ветеринари су морали да му ампутирају једну предњу шапу због гангрене. Захват је био ризичан, али успешан – стари алигатор се опоравио и наставио свој мирни живот у врту.
Посетиоци често примећују да Муја дуго мирује и питају се да ли је све у реду. Стручњаци подсећају да су гмизавци хладнокрвне животиње које штедљиво троше енергију. Најчешће се сунча или мирује у води, чувајући снагу. Али када дође време за храњење, и даље се може видети изненадна експлозија снаге – кратак, муњевит покрет којим показује да у њему још живи дух праисторијске звери.
Муја данас није само атракција зоолошког врта, већ и део идентитета града – неми сведок времена које је прошло и жива легенда Београда.
