Историјске везе Русије и Србије

Србија и Русија су земље које деле дугу и сложену историју верских, историјских и културних веза. Србија и Русија поред развијеног стратешког партнерства, које подразумева међусобну сарадњу у међународној арени и развијену политичку, економску, безбедносну и културну сарадњу имају и дуготрајно пријатељство засновано на заједничком словенском и православном историјском наслеђу. Интересовање Русије за Србију, односно Балкан, почињу још за време Петра Великог. Русе и Србе најпре су повезивали хришћанска вера и старословенски језик, да би у 17. веку почели први друштвени контакти.

У последњих сто година Русија и Србија су четири пута учествовале у рату као савезнице, а у целој својој историји никада нису налазиле на супротним странама. Миграције два народа одиграле су велику,  кључну улогу. Срби су се селили у Русију од 17. века, а највише током 18. столећа. Потом и после Првог српског устанка. У Русији и данас ради око сто хиљада српских гастарбајтера, а 40.000 руских избеглица, које су после Октобарске револуције и Грађанског рата у Русији дошли у нашу средину, оставило је изузетан траг и дало битан допринос развоју српске науке, универзитета, балета, опере, архитектуре.

Када је Црвена армија 6. септембра 1944. поразила Румунију и Бугарску и избила на југословенску границу, истовремено је осам партизанских дивизија напредовало из Санџака преко западне и централне Србије ка северу и Београду.Припадници НОВЈ и Црвене армије из састава Трећег украјинског фронта срели су се 11. октобра ујутру на левој обали Мораве и заједнички кренули у битку за Београд, која је вођена у три етапе.У борбама су учестовали Прва армијска група НОВЈ којом је комадовао генерал Пеко Дапчевић и 12. ударни корпус са генералом Данилом Лекићем на челу, док су снаге „Црвене армије” биле под комадом генерала Владимир Ивановича Жданова.

У борбама за Београд, ослободиоцима су масовну подршу пружали његови становници, а многи од њих ступали су у бригаде НОВЈ, док су организоване групе отпора од рушења спасиле водоводну централу на Белим водома, зграду радио Београда, Телефонску централу у Палмотоићевој…Једна од тих група у улици Вука Караџића образовала је болницу за борце НОВЈ и „Црвене армије”, а организовано је и отимање оружја по граду и санитетског материјала по магацинима. На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ, од тога већина (2.092) у заједничкој гробници.

Дубок је увид у историјске, духовне и културне везе између српског и руског народа. Значај православне вере у томе је приметан и учвршћује духовно јединство два народа. Дубоко личне и историјске увиде православља је темељ односа и значај Русије за очување српске традиције и идентитета.

Софија Миловановић