Историјске везе Русије и Србије

Србија и Русија су земље које деле дугу и сложену историју верских, историјских и културних веза. Србија и Русија поред развијеног стратешког партнерства, које подразумева међусобну сарадњу у међународној арени и развијену политичку, економску, безбедносну и културну сарадњу имају и дуготрајно пријатељство засновано на заједничком словенском и православном историјском наслеђу. Интересовање Русије за Србију, односно Балкан, почињу још за време Петра Великог. Русе и Србе најпре су повезивали хришћанска вера и старословенски језик, да би у 17. веку почели први друштвени контакти.

У последњих сто година Русија и Србија су четири пута учествовале у рату као савезнице, а у целој својој историји никада нису налазиле на супротним странама. Миграције два народа одиграле су велику,  кључну улогу. Срби су се селили у Русију од 17. века, а највише током 18. столећа. Потом и после Првог српског устанка. У Русији и данас ради око сто хиљада српских гастарбајтера, а 40.000 руских избеглица, које су после Октобарске револуције и Грађанског рата у Русији дошли у нашу средину, оставило је изузетан траг и дало битан допринос развоју српске науке, универзитета, балета, опере, архитектуре.

Када је Црвена армија 6. септембра 1944. поразила Румунију и Бугарску и избила на југословенску границу, истовремено је осам партизанских дивизија напредовало из Санџака преко западне и централне Србије ка северу и Београду.Припадници НОВЈ и Црвене армије из састава Трећег украјинског фронта срели су се 11. октобра ујутру на левој обали Мораве и заједнички кренули у битку за Београд, која је вођена у три етапе.У борбама су учестовали Прва армијска група НОВЈ којом је комадовао генерал Пеко Дапчевић и 12. ударни корпус са генералом Данилом Лекићем на челу, док су снаге „Црвене армије” биле под комадом генерала Владимир Ивановича Жданова.

У борбама за Београд, ослободиоцима су масовну подршу пружали његови становници, а многи од њих ступали су у бригаде НОВЈ, док су организоване групе отпора од рушења спасиле водоводну централу на Белим водома, зграду радио Београда, Телефонску централу у Палмотоићевој…Једна од тих група у улици Вука Караџића образовала је болницу за борце НОВЈ и „Црвене армије”, а организовано је и отимање оружја по граду и санитетског материјала по магацинима. На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ, од тога већина (2.092) у заједничкој гробници.

„Када Рус долази у Србију он се заиста осећа као код своје куће. Заједништво вере, културе, веома блиске историјске везе, заједничка крв проливена за заједничке победе, све то чврсто повезује наше народе“истиче Соња Ристић професорка историје руског порекла која годинама живи и ради у Београду.

Дубок је увид у историјске, духовне и културне везе између српског и руског народа. Значај православне вере у томе је приметан и учвршћује духовно јединство два народа. Дубоко личне и историјске увиде православља је темељ односа и значај Русије за очување српске традиције и идентитета.

Софија Миловановић