Када Београд даје имена зградама: „Тестера“, „Кинески зид“ и други надимци које зна цео град

Београд није град у коме се оријентише искључиво по бројевима и улицама. Овде су зграде одавно добиле надимке, често познатије од својих званичних адреса. Неки су настали због необичног изгледа, неки из чисте духовитости, а неки су једноставно – остали.

Један од таквих примера је зграда позната као „Тестера“ на Коњарнику. Њен препознатљив цик-цак облик учинио је да асоцијација на алат буде неминовна. Посматрана одозго, ова стамбена целина заиста подсећа на зупце тестере, па није изненађење што се назив толико одомаћио да се користи чак и у огласима за продају и издавање станова.

Са друге стране Саве, на Новом Београду, налази се грађевина која је својим габаритима заслужила читав низ надимака. Најчешће је зову „Кинески зид“, али је многи знају и као „Змијицу“. Ова зграда у Блоку 21, дуга готово километар, са више од 60 улаза, простире се уз четири велика булевара. Грађена је шездесетих година и представља један од најупечатљивијих примера колективног становања у Београду. Њен таласасти изглед и дужина учинили су је немогућом за игнорисање – како у простору, тако и у градском говору.

На Бањици, пак, доминирају високи солитери у Црнотравској улици, који су међу Београђанима познати под надимком „Пет идиота“. Иако порекло овог имена никада није званично објашњено, претпоставља се да је настало као шала у време када су ове зграде биле једине такве висине у том делу града. Данас су оне оријентир читавог краја и неизоставан део локалног идентитета.

Посебно место међу београдским надимцима заузима и „Генекс“ кула, коју многи једноставно зову „Западна капија Београда“. Иако је њено званично име добро познато, управо овај надимак најбоље описује њену улогу – монументални улаз у град из правца ауто-пута. За многе, то је прва слика Београда и симбол једне читаве епохе.

Ови надимци нису само игра речи. Они показују како Београђани доживљавају свој град – лично, непосредно и са дозом хумора. Захваљујући њима, зграде нису само бетон и фасаде, већ места са причом, карактером и именом које сви разумеју.