Милош Црњански – живот између историје, домовине и изгнанства

Од детињства у Темишвару и искуства Првог светског рата до дипломатске службе, лондонског изгнанства и повратка у Београд, живот Милоша Црњанског био је обележен великим историјским догађајима XX века.

Милош Црњански рођен је 26. октобра 1893. године у Чонграду, у тадашњој Аустроугарској, а преминуо је 30. новембра 1977. године у Београду. Његов животни пут обухвата готово читав један век великих политичких, друштвених и културних потреса: последње деценије Аустроугарске монархије, Први светски рат, распад старих европских царстава, настанак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, Други светски рат, емиграцију и живот у Лондону, као и повратак у Београд и последње године живота у домовини. Управо због тога његова биографија представља много више од низа личних података – она је у великој мери повезана са историјом Европе и српског народа у XX веку.

Црњански је био песник, приповедач, романсијер, драмски писац, есејиста, путописац, новинар и дипломата. Његов живот и стваралаштво не могу се посматрати одвојено од историјских околности у којима је живео, а посебно од искустава рата, пресељења, странствовања и изгнанства.

Детињство и образовање у мултикултурном Темишвару

Породица Црњански преселила се 1896. године из Чонграда у Темишвар, где је будући писац провео детињство и рану младост. Одрастање у мултинационалној средини Баната, у којој су се сусретали различити народи, језици и културе, оставило је траг на његовом каснијем погледу на свет.

Детињство и младост Милоша Црњанског одвијали су се у специфичном културном и историјском простору Аустроугарске монархије. Рођен је у Чонграду 1893. године, али се његова породица већ 1896. године преселила у Темишвар, где ће провести најважнији део детињства и ране младости. Темишвар је почетком XX века био велики мултикултурни град Баната, простор у којем су се сусретали Срби, Мађари, Немци, Румуни, Јевреји и други народи. Та средина оставила је снажан траг на будућег писца.

У Темишвару је похађао српску основну школу, а затим гимназију код пијариста. После завршетка школовања одлази у Ријеку, где 1912. године похађа Експортну академију, а наредне године у Беч, где започиње универзитетске студије.

Први светски рат – прекретница у животу писца

Почетак Првог светског рата затекао је Црњанског у Бечу. Као Србин и држављанин Аустроугарске, мобилисан је у војску царства чија се држава налазила у рату са Србијом. Послат је на фронт у Галицију, где је 1915. године рањен, а након опоравка у војној болници у Бечу упућен је и на италијански фронт.

Почетак Првог светског рата представља једну од најважнијих прекретница у животу и стваралаштву Милоша Црњанског. У лето 1914. године млади Црњански налазио се у Бечу, где је студирао. Атентат у Сарајеву и почетак рата драматично су променили његов живот. Као Србин који је живео у Аустроугарској, нашао се у посебно тешком положају. Уместо да рат посматра са стране, био је мобилисан у аустроугарску војску.

Ратно искуство обележило је његово рано стваралаштво. Антиратне песме објављиване у часопису „Савременик“ 1917. и 1918. године, као и дела „Лирика Итаке“ и „Дневник о Чарнојевићу“, сведоче о одбацивању традиционалних представа о рату као простору славе и јунаштва.

Београд и књижевни успон

После завршетка рата Црњански долази у Београд, где наставља студије на Филозофском факултету и укључује се у књижевни и јавни живот. Радио је као професор и новинар, уређивао часописе, а 1929. године објављује „Сеобе“, једно од најзначајнијих дела српске књижевности.

Његов књижевни рад није био ограничен само на поезију и прозу. Бавио се новинарством, есејистиком и путописима, а интересовање за европске културе и политичке прилике додатно ће доћи до изражаја током његове дипломатске службе.

Дипломатска служба и европски градови

Од 1928. године Црњански је радио у дипломатској служби Краљевине Југославије. Службовао је у Берлину, а потом у Италији. Боравак у европским градовима омогућио му је непосредан увид у културне и политичке прилике између два светска рата.

Живот Милоша Црњанског био је тесно повезан са Европом. Та веза није настала тек његовим дипломатским радом: он је још као младић живео у Темишвару, Ријеци и Бечу, а касније ће његов животни пут обухватити Немачку, Италију, Шпанију, Португалију и Велику Британију. Ипак, дипломатска служба је његов однос према Европи учинила систематичнијим и непосреднијим.

Искуства са путовања и боравка у иностранству нашла су место и у његовим путописним и есејистичким делима, међу којима су „Љубав у Тоскани“, „Књига о Немачкој“ и „Код Хиперборејаца“.

Други светски рат и лондонско изгнанство

Други светски рат затекао је Црњанског у Риму. После слома Југославије 1941. године, преко Шпаније и Португалије стигао је у Лондон, где ће провести више од две деценије. Живот у емиграцији обележили су материјална несигурност, усамљеност и удаљеност од домовине, али и наставак књижевног рада.

Други светски рат представља другу велику историјску прекретницу у животу Милоша Црњанског. Први светски рат је као млад човек доживео као војник, док га је Други светски рат затекао као дипломату. Али и у једном и у другом случају историјски догађаји су га изместили из дотадашњег живота и приморали на ново кретање.

У лондонском периоду настају и дела која се баве темама изгнанства, домовине и идентитета. „Друга књига Сеоба“ објављена је 1962. године, док „Ламент над Београдом“ представља снажан израз песниковог односа према граду и домовини из перспективе изгнаника. Посебно место у његовом позном стваралаштву има „Роман о Лондону“, објављен 1971. године, чији је главни јунак руски емигрант Николај Репнин.

Повратак у Београд

После више од две деценије проведене у иностранству, Милош Црњански се 1965. године вратио у Београд. Наредне године у домовини су објављена његова сабрана дела у десет томова. За „Роман о Лондону“ добио је НИН-ову награду и признање за најчитанију књигу године.

Повратак у Београд представљао је важан тренутак у његовој биографији, али није избрисао искуство изгнанства које је обележило велики део његовог живота и постало једна од кључних тема његовог стваралаштва.

Живот писца и историја XX века

Живот Милоша Црњанског готово се може читати као историја Европе и Србије XX века. Рођен у Аустроугарској, као млад човек доживео је Први светски рат, радио у дипломатској служби Краљевине Југославије, Други светски рат провео у изгнанству, а последње године живота дочекао у Београду.

Како истиче професорка Данијела Васић:

Овако постављена временска линија показује да се живот Милоша Црњанског може читати као паралелна историја једног писца и једног бурног века. Он је рођен у Аустроугарској, стасао уочи Првог светског рата, постао писац нове југословенске државе, радио као дипломата у Европи, доживео Други светски рат и егзил, а затим се вратио у Београд.

Зато је историја код Црњанског увек и лична историја. Велики политички догађаји улазе у живот обичног човека, приморавају га на кретање, одузимају му дом, мењају његов идентитет и остављају трајне трауме. Управо због тога су његове „Сеобе“ много више од историјског романа, а „Роман о Лондону“ много више од романа о једном емигранту.

Милош Црњански преминуо је 30. новембра 1977. године у Београду. Његов животни пут, обележен историјским ломовима, одласцима и повратком, остао је нераскидиво повезан са темама које су обележиле и његову књижевност – сеобама, завичајем, странствовањем и трагањем за домом.

*Медијски садржај објављен је у оквиру пројекта „Црњански кроз време: 130 година утицаја“, чија је реализација суфинансирана од стране Министарства информисања и телекомуникација.