Обичаји у Руса

Руси су јединствен народ а уз своју савремену културу пажљиво чувају традиције. Руске
традиције дубоко су укорењене не само у православљу већ и у паганству. Руски народ верује у
бројне легенде и народне знакове.Хришћанство је Русима дало празнике као што су Божић,
Васкрс, обред Богојављења и многе друге.
Међу упечатљивим руским празницима је Масленица.То је верски али и традиционални
празник који се слави 56. дан пред православни Васкрс, крајем фебруара или у првој половини
марта, све зависно од тога када пада Васкрс у наредној години.Ово је период када се руски
народ опрашта од зиме и диочекује пролеће.
У словенској митологији Масленица је празник који означава приближавање крају зиме као што
се међу Србима обележавају Беле Покладе. Масленица има своје корене у паганским и
хришћанским традицијама.

Милован Чурчич председник Националног савета руске националне мањине у Србији говорећи
о Масленицама каже:
„Масленице трају седам дана, свакога дана постоје одређени програми по којима се ради ,
нарочито са децом. Деца су главни актери овог празника, све је подређено њима и за њих су
спремни разни поклони. Ове године у једном изнајмљеном простору од 100 квадрата , који смо
изнамили од Српке православне цркве, организујемо финалну прославу Масленица где
очекујемо велики број гостију. Оно без чега овакаква прослава не може да прође је
добра традиционална руска храна, те смо у овом изнајмљеном простору направили кухињу
која задовољава презентацију руске гастрономије. То често радимо , када организујемо
наше прославе све што се послужи на столу долази из руске кухиње. Када су у питању
Масленице, не једе се месо, само млечни производи и кавијар. Сви наравно воле палачинке
које се служе са кремом, џемовима, маслацем, медом али и кавијаром и сиром. Финалног
дана Масленица испече се преко 100 палачинки. Све то прати руска музика и добра забава.
На крају тог дана , који обично пада у недељу, појављује се чувена маскота,или Масленица
која се изнесе у двориште и запали се јер тако испраћамо зиму и дочекујемо пролеће. „

Борис Кустодијев: Масленица, уље на платну 1919, музеј Исака Бродског у Петрограду

Панчево је седиште Националног савета руске националне мањине у Србији, те како истиче
господин Милован Чурчич , од како је Национални савет пресељен у Панчево организују се прославе поводом Масленица.
Ове године смо Масленицу финансирали у неколико градова у Србији , у Нишу, Крагујевцу,
Београду, истиче Милован .
Ове године и у Руском Дому је одржана прослава Масленице. Прославу је организовало
удружење „Славјаносербија“. Чланови удружења су певали Масленичне песме и тако се чуло
како звуче древни руски инструменти, а наравно служиле су се и палачинке.
Празник Масленица подељен је на два дела:
-Уска Масленица (понедељак, уторак и среда)
-Широка Масленица (четвртак, петак, субота , недеља)
У периоду „Уске“ Масленице сви послови у кући су завршени а важно је да је и да је кућа чиста.
Са доласком дана „Широке“ Масленице , пожељно је да се сви посвете уобичајној
забави. Обичаји се поштују током седам дана празника а сваки дан има нешто посебно:

-Понедељак је резервисан за припрему трпезе, санкање и прављење лутке од сламе
-„Забавне игре „ почињу у уторак . Ово је дан када дечаци и девојчице траже своју сродну душу
, иду на санкање и једу палачинке

-Среда – „Гурман“ палачинке у у првом плану. Среда се може назвати и даном
прождрљивости, када се свуда служе разне палачинке: а улицама и у кућама. Служе се и
разна пића а свуда се продају медењаци и ораси.
-Четвртак-„Разгуљај“. Ово је назив дана који је обележен играњем, певањем и грудвама.
Четвртком се осваја „Град храстова“ изграђен за ту прилику. Створен је у року од недељу дана ,
осваја се и уништава, симболизујући пролазак зиме
-Пети дан у недељи – „Таштино вече“. Иде зет код таште на палачинке.
-Од суботе- сви рођаци се посећују, посебно свекар и свекрва и овај дан је познат као „Заовин
дан“
-Недеља-„Опроштено“. За прославу проласка зиме пали се лутка од сламе.
Након недеље следи Чисти понедељак.

„Ми сваке године у јануару имамо седницу Националног савета, где потврђујемо наше
активности. Имамо календар усвојених празника које славимо. И ове године у јануару на
седници смо то потврдили и определили средства за те догађаје. Први наредни догађај је
Васкрс. Мај је празник који Руси славе у целом свету. Тада полажемо венце на споменике
ослободиоцима и после тога приређујемо свечани ручак који је припремљен наравно у руској
кухињи. То смо од прошле године почели да практикујемо и то буде веома лепо и
симболично. Затим следи 2. јун Дан руског језика, рођендан Александра Пушкина руског
песника. Тог дана правимо Свечану академију о руском језику и промоцију књиге „Руске
народне бајке за децу“ каже Милован Чурчич председник Националног савета руске
националне мањине у Србији.

Радоница је надалеко познат православни празник. Ово је време сећања на умрле, који се
традиционално обележава после Васкрса. Идеја о прослави датира још из паганских времена и
има предхришћанске корене. У Русији одавно постоје спомен-дани. Многи знаци овог дана
који немају никакве везе са православљем , променили сус е и постали саставни део празника
испреплетени са хришћанским традицијама. На Радоницу је добродошла милостиња и свака
могућа помоћ ближњему без обзира да ли тражитељу дате новац или парче хлеба.

Иван Купала је празник који се слави у ноћи 6. на 7. јул . девојке скупљају биље и плету венце
бацајући их низ воду, а увек се тражи расцветала папрат. Млади певају песме , праве ватре и
скачу преко њих, што је симбол чишћења од негативне енергије, купају се у рекама и језерима.
Иван Купала из Купаила је код Словена познат од давнина као празник Сунца и зелене косидбе.
Људи су се опасавали завојима од цвећа и на главе стављали венце од биља. Играли су у
круговима и певали песме.

Душанка Новаковић