Руска дела о којима се прича
Руски језик говори преко 260 милиона људи широм света, а близу 160 милиона говорника га сматра својим матерњим језиком. Као званични језик користи се у Русији, Белорусији, Казахстану и Киргистану. Поред енглеског, француског, шпанског, кинеског и арапског, један је од шест службених језика Уједињених нација. Руски језик припада источној групи словенских језика, заједно са украјинским, белоруским и русинским.
Српски и руски језик имају заједничке корене, воде порекло од данас изумрелог прасловенског језика.Данас између ова два језика постоје сличности како у фонетици, тако и у граматици и лексици. Руска ћирилица сродна је српској, ова два писма имају чак 24 идентична слова. Неке од словних ознака којих има у руском али не и у српском писму су оне којима се заправо означавају два гласа: я (= ја), щ (=шт), ю (=ју), као и ознаке за тврди и меки полугласник (ъ и ь), те ы (тзв. јери, или тврдо и).
Нека од најлепших и најзанчајнијих дела светске књижевности написана су на руском језику. Прво дело Лава Николајевича Толстоја које је преведено на српски била је приповетка „Мећава“, која је објављена 1868. године у књижевном часопису „Даница“. На српском се могу прочитати и дела руских класика: Пушкина, Љермонтова, Тургењева, Чехова, Пастернака, Булгакова, Максима Горког, Јесењина и многих других. На руском је написана бројна литература из области музике, спорта, науке, политике, економије и сл. Тешко да постоји област на свету о којој Руси нису написали неку студију.
„Ближи се зима, која је по мом мишљењу идеално годишње доба за читање добрих књига, нарочито руских класика за које у младости можда нисмо имали времена, говори Огњанка Стојадиновић пензионерка, која је од недавно почела да се интересује за руску књижевност и да јој посвећује више пажње.
„Према мом мишљењу најлепша књига потекла из руског језика је Доктор Живаго, љубавна сага. Давно сам читала ову књигу и могу вам рећи да је Живаго један од књижевних ликова које је немогуће заборавити. Зато сам поново у руке узела ову књигу“, говори бака Огњанка.
Иако је назван „антисовјетским“ романом, у свету је и те како прихваћен.Овај роман Бориса Пастернака је па награђен Нобеловом наградом 1958. године. Под велом тајне је остало зашто је Пастернак одбио да прими награду.
Сви, па и они који нису читали, чули су за трагичну судбину грофице Ане Карењине. Иако је Ана централна личност романа, у овој романескној причи приказан је не само њен живот, већ и реалистичан пресек руског друштва у другој половини 19. века.Реч је о делу руског писца Лава Толстоја, који је прво објављиван у деловима од 1873. до 1877. године. Прва појава романа је била у Руском гласнику (рус. Русский Вестник), али није објављен до краја, пошто је Толстој дошао у сукоб са уредником Михаилом Катковим око питања која су покренута у завршном делу.Овај роман је у саставу обавзне лектире средњих школа у Србији. Роман се сматра врхунцем реализма, Толстој је ову књигу сматрао својим првим правим романом. Лик Ане је вероватно, макар делом, инспирисан Маријом Хартунг (1832—1919), старијом ћерком руског песника Александра Пушкина.
Посебно и незамењљиво место на руској књижевној мапи припада Фјодору Михаиловичу Достојевском и његовом роману „Злочин и казна“. Читањем романа „Злочин и казна“ поставља се добар темељ за упознавање и проучавање целокупног књижевног опуса Достојевског, који између осталог чине романи „Коцкар“, „Идиот“ и „Браћа Карамазови“.
Када се помене руска књижевност прво се помисли на поменуте класике, а не треба занемарити ни савремена руска дела. По свом оштром перу у савременој књижевнсоти познати су Борис Акуњин, Људимила Улицка, Виктор Пељевин, а то су само неки од писаца који заузимају завидно место у светској књижевној сцени. Акуњин је посебно и познато име у савременој руској књижевности, пре свега због серије историјских романа о детективу Ерасту Фандорину. Његове четири књиге су добиле своју филмску адаптацију у Русији. Борис Акуњин је псеудоним Григорија Чхартишвилија, књижевника који поред детективских романа пише и есеје и преводи са јапанског и енглеског језика на руски.
Руска књижевница Татјана Толстој једна је од најзначајнијих аутора постсовјетског периода иначе њен деда по оцу био је Алексеј Толстој, претеча научне фантастике у Русији и рођак Ивана Тургењева. Романи “Лаки светови” и “Кис” сматрају се врхунским примерима фантастике.
Руси су широм света познати по својим изванредним књижевним делима, чувену традицију настављају и млађе генерације. У српским школама ова дела се проучавају на часовима књижевности , и она дела која нису део лектире радо се преводе на наш језик и увек су тражена и читана.
Милена Божић
