РУСКА КУЛТУРА И ОБИЧАЈИ – ТРАДИЦИЈА КОЈА ЖИВИ КРОЗ ПОРОДИЦУ, ПРАЗНИКЕ И ЗАЈЕДНИШТВО

Руска култура вековима се развијала под утицајем различитих историјских, верских и друштвених околности, због чега је данас препознатљива по великом броју празника, обичаја и породичних ритуала. Иако су поједине традиције временом мењале облик, многе од њих и даље имају важно место у животу руских породица, али и међу Русима који живе ван своје домовине.

Посебно место заузимају празници који окупљају породицу и пријатеље, а један од најзанимљивијих је Масленица. Она означава испраћај зиме и дочек пролећа, али истовремено представља и период уочи Великог поста. Према традицији, празник траје седам дана, а сваки од њих носи своје обичаје.

Милован Ћурчић, председник Националног савета руске националне мањине у Србији, објашњава како се Масленица обележава и у нашој земљи:

„Масленице трају седам дана, свакога дана постоје одређени програми по којима се ради ,
нарочито са децом. Деца су главни актери овог празника, све је подређено њима и за њих су
спремни разни поклони. Ове године у једном изнајмљеном простору од 100 квадрата , који смо
изнамили од Српке православне цркве, организујемо финалну прославу Масленица где
очекујемо велики број гостију. Оно без чега овакаква прослава не може да прође је
добра традиционална руска храна, те смо у овом изнајмљеном простору направили кухињу
која задовољава презентацију руске гастрономије. То често радимо , када организујемо
наше прославе све што се послужи на столу долази из руске кухиње. Када су у питању
Масленице, не једе се месо, само млечни производи и кавијар. Сви наравно воле палачинке
које се служе са кремом, џемовима, маслацем, медом али и кавијаром и сиром. Финалног
дана Масленица испече се преко 100 палачинки. Све то прати руска музика и добра забава.
На крају тог дана , који обично пада у недељу, појављује се чувена маскота,или Масленица
која се изнесе у двориште и запали се јер тако испраћамо зиму и дочекујемо пролеће. „

Масленица је подељена на два периода – Уску и Широку Масленицу. Прва три дана посвећена су припремама, сређивању дома и увођењу у празнично расположење, док су последња четири дана испуњена дружењем, играма, песмом и посетама. Палачинке су неизоставан део празничне трпезе, а завршетак прославе обележава спаљивање сламнате лутке, чиме се симболично испраћа зима.

Панчево је седиште Националног савета руске националне мањине у Србији, а Масленица се, поред Панчева, обележава и у другим градовима.

О обичајима везаним за Масленицу говори и Марко Лајешић, вероучитељ у ОШ „Вељко Дугошевић“ и ССШ „Стеван Петровић Бриле“ из Руме, који се годинама интересује за руску културу.

„Mасленице представљају један добар пример спајања паганске традиције са хришћанском традицијом и то је буквално прелазак из зиме у пролеће, другим речима слави се долазак пролећа али и почетак Васкршњег поста. Пошто се ова недеља зове и сиропусна недеља онда се не користи месо и углавном се праве палачинке, које се различито филују“ истиче Марко и додаје “ Тада се праве и лутке најчешће у облику сунца које се онда облаче и спаљују чиме се симболише крај зиме и почетак пролећа“.

Његово интересовање за Русију, како каже, почело је још у детињству, кроз руске филмове, музику и упознавање са културом. Управо та блискост са руским обичајима временом је прерасла и у лична пријатељства.

„Искрено мислим да је то нама Србима у ДНК. Не могу да кажем да смо толико слични Русима. Руси су доста затворенији људи . Срби су словенски Латиноси, у смислу само би се веселили и певали, лако склапамо пријатељства“ истиче Марко и каже „Када Руса једном добијете за пријатеља имате их за цео живот!“

Једно од тих пријатељстава настало је са руском породицом која се пре две године доселила у Руму. Марко је постао кум њиховом сину Фјодору, а дружење две породице временом је довело и до размене српских и руских обичаја.

„Моје кумство и велико и пријатељство са Руском породицом траје две године. Ја сам препознао смирење у руском језику , када слушате руски то је као да тече Волга. Пошто се бавим музиком, могу рећи да ми се јако допада и њихова музика, све те мелодије.“

Та размена није једносмерна, јер су и српски обичаји постали део живота ове породице.

„Посећујемо се, идемо на излете, ишли смо у Ваљево јер су желели да виде гроб Светог владике Николаја Велимировића који у Русији ужива велико поштовање, можда чак и више од Светог Саве. Водио сам их у Руски дом у Београду и њима се Србија свиђа.“

Руси који живе у Србији тако на различите начине чувају везу са својом културом, а један од најлепших примера је и заједничко обележавање великих празника. Четворочлана руска породица из Руме постала је део заједнице при Цркви Светог Оца Николаја, где се након литургије окупљају верници.

„Моја кума Вера је за Васкрс припремла традиционалне руске колаче који су зову пасха.“

Поред Масленице, важни су и други празници и датуми који чувају везу са руском историјом, језиком и духовношћу. О плановима Националног савета говори Чурчич:

„Ми сваке године у јануару имамо седницу Националног савета, где потврђујемо наше
активности. Имамо календар усвојених празника које славимо. И ове године у јануару на
седници смо то потврдили и определили средства за те догађаје. Први наредни догађај је
Васкрс. Мај је празник који Руси славе у целом свету. Тада полажемо венце на споменике
ослободиоцима и после тога приређујемо свечани ручак који је припремљен наравно у руској
кухињи. То смо од прошле године почели да практикујемо и то буде веома лепо и
симболично. Затим следи 2. јун Дан руског језика, рођендан Александра Пушкина руског
песника. Тог дана правимо Свечану академију о руском језику и промоцију књиге „Руске
народне бајке за децу“ каже Милован Чурчич председник Националног савета руске
националне мањине у Србији.

Међу празницима који имају посебно место у руској традицији је и Радоница, дан посвећен сећању на преминуле, који се обележава после Васкрса. Ту су и обичаји везани за празник Ивана Купале, који се прославља у ноћи између 6. и 7. јула. Тада се плету венци, сакупља биље, пале ватре и организују различити обреди који су повезани са природом, Сунцем и доласком лета.

Породични живот има значајно место и током Нове године. За празничном трпезом окупљају се породица и пријатељи, уз традиционална јела, салате, рибу, мандарине и друга јела карактеристична за руску празничну кухињу. Децу посебно радује Деда Мраз, који у руској традицији долази у друштву Снегурке.

Посебан однос према храни и госту један је од препознатљивих елемената руске културе. Гостопримство подразумева богату трпезу, разговор и време проведено заједно. Управо кроз такве сусрете обичаји престају да буду само део прошлости и постају нешто што се преноси на нове генерације.

Зато се руска традиција у Србији не чува само кроз велике манифестације и празнике. Она живи и у породичним окупљањима, кухињи, музици, језику, пријатељствима и свакодневном контакту људи. Када се различите културе упознају и међусобно поштују, традиција добија нов простор да се развија, а истовремено остаје верна својим коренима.

Русская культура формировалась на протяжении веков под влиянием различных исторических, религиозных и социальных факторов, что привело к появлению множества праздников, обычаев и семейных традиций. Хотя со временем форма некоторых из них изменилась, многие по-прежнему занимают важное место в жизни российских семей, а также среди россиян, проживающих за рубежом.
Особое место занимают праздники, объединяющие родных и друзей, и одним из самых интересных является Масленица. Она знаменует собой прощание с зимой и встречу весны, а также предшествует Великому посту. По традиции праздник длится семь дней, и у каждого из них есть свои особые обычаи. Милован Чурчич, председатель Национального совета русского национального меньшинства в Сербии, рассказывает, как отмечают Масленицу в нашей стране:
«Масленица длится семь дней, и на каждый из них запланирована особая программа,
особенно с участием детей. Дети — главные герои этого праздника;
всё вращается вокруг них, и для них готовят различные подарки. В этом году
мы организуем заключительное празднование Масленицы в помещении площадью 100 квадратных метров,
арендованном у Сербской православной церкви, и ожидаем много гостей.
Конечно, такой праздник немыслим без вкусных традиционных русских блюд,
поэтому в арендованном помещении мы оборудовали кухню, позволяющую представить русскую кухню.
Мы часто так поступаем: когда мы организуем праздники, всё, что подается к столу,
относится к русской кухне. Во время Масленицы мясо не едят — только молочные продукты
и икру. Разумеется, все любят блины, которые подают со сметаной,
вареньем, сливочным маслом и медом, а также с икрой и сыром. В последний день Масленицы
пекут более 100 блинов. Всё это сопровождается русской музыкой и отличной развлекательной программой.
В конце дня — который обычно выпадает на воскресенье — появляется знаменитый символ праздника,
чучело Масленицы; его выносят во двор и сжигают». …ведь именно так мы провожаем зиму и встречаем весну.
Масленица делится на два периода: «Узкая» Масленица и «Широкая» Масленица. Первые три дня посвящены приготовлениям, уборке дома и созданию праздничного настроения, а последние четыре наполнены общением, играми, песнями и хождением в гости. Блины — неотъемлемая часть праздничного застолья, а завершается праздник сожжением соломенного чучела, что символизирует прощание с зимой.
В Панчево находится Национальный совет русского национального меньшинства Сербии, хотя Масленицу отмечают и в других городах.
«В этом году мы профинансировали празднование Масленицы в нескольких сербских городах: Нише, Крагуеваце и Белграде», — отмечает Милован.
Марко Лаешич, преподаватель основ религиозной культуры в начальной школе имени Велько Дугошевича и средней профессиональной школе имени Стевана Петровича Бриле в городе Рума — человек, давно интересующийся русской культурой, — также рассказывает об обычаях, связанных с Масленицей. «Масленица — яркий пример слияния языческих и христианских традиций; она буквально знаменует переход от зимы к весне, то есть празднует приход весны и начало Великого поста. Поскольку эту неделю также называют „сырной“ (или „мясопустной“), мясо в пищу не употребляют, а главным блюдом становятся блины с разнообразными начинками, — отмечает Марко и добавляет: — Также изготавливают чучела — обычно в форме солнца, — которые наряжают и сжигают, символизируя конец зимы и начало весны».
По его словам, интерес к России возник у него еще в детстве благодаря российским фильмам, музыке и знакомству с культурой страны. Эта любовь к русским обычаям со временем переросла в личную дружбу. «Честно говоря, думаю, это у нас, сербов, в крови. Не сказал бы, что мы точь-в-точь как русские; русские — люди гораздо более сдержанные. Сербы — это своего рода „славянские латиноамериканцы“: нам хочется веселиться и петь, мы легко заводим друзей, — отмечает Марко и добавляет: — Но уж если подружишься с русским, то это дружба на всю жизнь!»
Именно такая дружба завязалась с русской семьей, переехавшей в город Рума два года назад. Марко стал крестным отцом их сына Федора, и тесная связь между семьями со временем привела к взаимному знакомству с сербскими и русскими обычаями. «Моя связь в качестве кума — духовного крестного отца — и глубокая дружба с этой русской семьей длятся уже два года. Я ощутил особое умиротворение в русском языке; слушать его — все равно что наблюдать за течением Волги. А поскольку я музыкант, могу сказать, что мне очень нравится и их музыка — все эти мелодии».
Этот обмен не односторонний: сербские обычаи тоже стали частью жизни этой семьи.
«Мы ходим друг к другу в гости, ездим на экскурсии; например, побывали в Валево, так как они хотели посетить могилу святителя Николая Велимировича, которого в России очень почитают — пожалуй, даже больше, чем святого Савву. Я водил их в Русский дом в Белграде, и Сербия им очень нравится».
Так живущие в Сербии русские поддерживают связь со своей культурой самыми разными способами, и один из лучших примеров тому — совместное празднование важных дат. Русская семья из четырех человек, живущая в Руме, стала частью прихода церкви Святого Николая, где верующие собираются после литургии.
«На Пасху моя кума Вера приготовила традиционное русское блюдо — пасху».
Помимо Масленицы, важны и другие праздники и памятные даты, помогающие сохранить связь с русской историей, языком и духовностью. Что касается планов Национального…