AI kao deo obrazovanja
Zaposleni u bilo kojoj medijskoj kući moraju biti obučeni za rad sa veštačkom inteligencijom s obzirom da se ona razvija neverovatnom brzinom. Ono što je ključno u prilagođavanj AI jeste fleksibilnost. Reč je o fleksibilnosti koje će razne medijske kuće i kompanije biti jednostavno prinuđene da prihvate, kao na primer da kreiraju nove pozicije koje se odnose na primenu AI tehnologija.
Ulaganje u obrazovanje zaposlenih važan je korak u pripremi za rad sa veštačkom inteligencijom. Naročito kada je reč o novinarstvu, potrebni su seminari, obuke, razmena iskustva između kolega, onih sa više iskustva ili manje kako bi se AI pravilno koristila ali u isto vreme bez narušavanja etičkih kodeksa.
Sigurnost podataka prilikom koriščenja veštačke inteligencije je ključna stvar pogotovo za novinare. Ona neodoljivo postaje deo života svakog od nas, bez obzira da li je koristimo u okviru svog posla, bez obzira na to koji je posao u pitanju ili jednostavno koristimo AI iz radoznalosti ili razonode. Ipak javlja se problem, a to je da ljudi ne znaju u šta da veruju. Medijske kuće se zajedno svako u svom kolektivu moraju boriti protiv dubokih lažiranja informacija.
Veštačka inteligencija brzinom svetlosti postala je omiljeni asistent mnogih ljudi različitih zanimanja.
„Ljuski doprinos u kreativnim poslovima je nezamenljiv, stojim pri tome kao i moje brojne kolege. U našem kolektivu AI se koristi isključivo da nam pomogne u prikazu toga kako su neke priče primljene u medijima. O statistikama govorimo na našim sastancima, zatim pravimo planove za budući rad ali onaj deo kada je reč o našoj kreativnosti je nezamenljiv bilo kakavom tehnologijom a to je ipak dobar deo novinarskog posla“, govori Dušanka Novaković koja je dve decenije u istoj medijskoj kući .
U medijima se i dalje zapošljavaju ljudi koji ne poseduju AI veštine, što je sasvim dovoljan dokaz da ova sve traženija tehnologija ipak ne diktira baš svaki novonastali trend u novinarstvu. Ipak to je zanimanje koje od zaposlenih iziskuje razne veštine medju kojima ne mora nužno da se nađu one koje se odnose na korišćenje savremenih tehnologija.
Važno je pomenuti da postoje razne aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji koji uzimaju razne fotografije bez dopuštanja njihovih kreatora. Fotografije se u razmnim AI aplikacijama menjaju i to često na nečiju štetu. Ono što zaposleni u medijima moraju znati jeste da razlikuju realne fotografije od onih lažnih.Reč je kompkesnoj temi koja zahteva reakciju čitavog društva ali ipak novinari su ti koji objavljuju tekstove svakodnevno u većem broju. Ono o čemu se mora voditi računa jeste zloupotreba veštačke inteligencije.
Iako je fotografija koju AI proizvede lažna, šteta koju to nanese nimalo nije. Upravo zato etika i digitalna pismenost moraju postati deo obrazovnog sistema od najranijeg uzrasta. Za one koji kroz svoje obrazovanje nisu imali dodira sa AI , postoje razni načini da se znanje dopuni i stekne bez obzira na godine ili poslovno iskustvo.
Milena BOžić
